- Medoooo, OPET mi nisu dali!
- Eh, živote, spuštena
roletno... Šta je sad, bre?! Jel opet treba ja da te branim od surovog života,
a? Ko te dir’o?
- Bata iz
obezbeđenja zamka na naduvavanje.
- ŠTA SI SAD
SJEBALA?!
- Pa nisam ništa.
Pitala sam batu da li je on obezbeđenje zamka na naduvavanje. I on rek’o da
jeste. A ja mu onda rekla da ne radi svoj posao kako treba jer ne izgleda
strašno.
- NIKADA VIŠE iz
kuće nećeš izaći, jes’ čula?! Jbo Bog, ja ne smem nikud samu da te pustim,
odma’ se ukopaš u javnosti k’o da te neko za to plaća!
- Pa što. Pa
nisam ništa ružno rekla.
- Nisi, al’ nisi
ni normalna. ’de, bre, ide da kažeš obezbeđenju da ne izgleda strašno?! Ej, bre,
ko to još pri čistoj svesti i zdravoj pameti izdaleka pomisli, a kamoli kaže!
- A dobro. A jel
zato nije hteo da me pusti da skačem po zamku?
- Nisi valjda
pitala to OPET?
- Pa jesam. Ja
uvek pitam, kad god vidim zamak. I nikad mi ne dajuuuuuuuuuuuuuu,
buahahaaaaaaaaa...
- ’ajmo ispočetka
sad lepo. Šta si tačno rekla biceps sapiensu?
- Pa rekla sam...
Da ne izgleda strašno, i pitala koje je ograničenje kilaže za skakanje po
zamku. I on me je samo pogledao, i dig’o obrvu.
- Pa kad ideš
okolo u tim tvojim klovn-pantalonama! Da si se obukla malo pametnije, i vezala
onaj pornićarski pony tail, možda bi ti dao da skačeš. Ono, možda ne po zamku,
ali svakako...
- Pa obukla sam i
onu majcu sa medom. I šarene tike, da izgledam mlađe. I NIŠTA!
Buhuuuuuahhaaaaaaa...
- Ubiću se. Ne
znam na koji način plišani medved može da izvrši suicid, ali pokušaću. Davljenje
u WC šolji, skok u kanalizaciju kroz otvoren šaht, prolazak kroz mašinu za
mlevenje mesa...
- I onda sam ja
rekla (šmrc), da imam ukupno 48 kila žive vage s rolerima, i da su mi pre par
meseci rekli kod jednog drugog zamka (šmrc) a i piše na netu isto (šmrc) da sme
da se skače po zamku ako si lakši od 50 kila...
- I šta ti je
biceps sapiens rekao na to?
- Rekao je (šmrc)
da samo deca mogu da skaču (nosotres u maramicu). I ja sam rekla da sam i ja
dete, i da imam medu, i bojanku, i gaće sa Sunđer Bobom (uvrtanje maramice)...
- Jes’ ti opet
otišla napolje p’jana k’o čep?
-
Niiiisaaaaammmmm, u tome i jeste problem... Lakše bih podnela to
razočarenje.... Život je uglavnom sjajan, ali ponekad je tužna veverica, i dana
je taj dan kad mala veverica sedi i plače jer nema svoj lešnik na
naduvavanje... Život je nepravedan!
- SLUŠAJ ’VAMO,
TI SLINO NJANJAVA! Ubuduće, kad ideš napolje, ja MORAM da idem sa tobom, jer
nisi sposobna za samostalan život k’o svi normalni ljudi, razumeš? I još nešto:
zamak na naduvavanje da zaboraviš u roku od odmah! Tamo više ne smeš da prismrdiš,
drž’ se ti ipak rolera, manje se vidi koliko si socijalno disfunkcionalna kad
zujiš okolo i ne stižeš da pričaš! I da te nisam više čuo da si u javnosti, međ’
nepoznatim ljudima, usta otvorila za dalje od Dobardan, Ljubimruke i Hvaladoviđenja! Hjoj, pa naš’o sam kod
koga ću da se privalim gajbi, ovo ne da nije normalno nego je zaostalo na
stupnju razvoja još dok je u pelenama bilo... Cuclu da joj kupim, i zvečku
pride, tako je jedino sigurno da će ćutati ako kojim slučajem makne dalje od
ulaznih vrata... Sudbino, teška si k’o zamak na naduvavanje...
