- Medo rode.
- Mnjomnjapnjam.
- Sotono u medveđem obliku, šta radiš to?!
- Njamam menjenjake, njema mnjogo njoš.
- OPET?! Jbo Bog
ako si ti normalan, jesam pre tri dana kupila dva pakovanja od po ciglu grama
svako, i ti si OPET sve pojeo u cugu?!
- Nje njiči na
menje! Nje možem da se njobuzdam s menjenjacima. ’ta ću, takav sam.
- Hjoj, ako te ja
obuzdam, sa i bez medenjaka... Slušaj ’vamo, parazitu obloguzi. Od danas ideš
na dijetu, popucaćeš po šavovima i ti i naš tekući račun ako se svoj problem sa
hranom ne rešiš.
- Pa nje mogu.
Njače je od menje.
- Nije ništa jače
od tebe, jes’ me čuo?! To je samo izgovor za manjak samokontrole, nemoj meni te
priče da prodaješ, nije baba od juče.
- Pa i ti gutaš
te cigare, kad god te pogledam, ti il’ pušiš, il’ ždereš nokte.
- Pušim ja.... Da
ne budem prosta sad. Jeste, imam problem, nemam samokontrolu nad
autodestruktivnim delom sebe, i vi’š dokle me je to dovelo! Celog života skačem
iz kanala u jarak, pa iz jarka u bunar! I tebe sam kupila u korist svoje štete,
vi’š kako nemam intuiciju za samouništavajuće životne izbore!
- Pa jes’. Ti
biraš životne saputnike koji nad sobom grama kontrole nemaju, i još im u toj
igri nerava potpomažeš što im titraš kao da su ti iz oka ispali i daješ im da
te gaze kao luda krava kukuruze, umesto da digneš ruke od lečenja tuđih
emotivnih rana, ožiljaka, trauma i kompleksa na vreme kad druga strana neće u
tom projektu da sarađuje. Neće, bre ljudi, da rade na sebi, lepo im da tavore
sa svojim krstovima, i da kukaju kako im je teško. Čik probaj da samozvanom
mučeniku skineš deo muke s grbače, odma’ će na lomaču da te turi i u ćošak
nabije pa krene šamare da ti privaljuje jer si se usudila sebi dati pravo glasa
i tražiti da se nešto u tom sado-mazo emotivnom odnosu menja. I što je najgore,
iz najbolje namere ti drugome jamu iskopaš dok trepneš, jer tuđe nezdrave
šablone ponašanja prihvataš ćutke kad skapiraš da tu promene nema, umesto da se
elegantno okreneš, izađeš gracioznim korakom i zalupiš vrata dupetom za sobom.
Eto, vidiš, i meni si pomogla da se nagojim kao prase pred Božić jer si prihvatila
to da je moja neumerenost u medenjacima nešto što uz mene ide k’o pijanac uz
tarabu.
- Takoe! Svaka ti
je k’a u Njegoša, nisu krivi ljudi što svoj život žive kako su naučili od
svojih roditelja, kriva sam ja što dupe ne maknem iz procepa kad krene po
gu’jci i ostatku anatomije da mi pljušti, nego sve hoću da budem dobra, puna
razumevanja i ljubavi, i da ne budem ta koja će nekog na cedilu ostaviti. I
onda pljušti, vala, onako iz dubine duše, i iz lakta k’o Noletov bekhend. Mada,
ono, spenkovanje ima svoje skrivene čari, kad se implementira kako valja...
- Slušaj ti,
spodobo sa nenormalnim pragom bola za fizička iživljavanja, to što tebi čovek
mo’š šilom zglobove probiti a da se ti samo smeješ, i što možeš satima na suncu
da se roštiljaš i da te ništa ne peče i ne boli ne znači da si normalna, nego
da si mazohista. I ti taj svoj sado-mazo sama sa sobom upražnjavaš bez da te
iko pipne.
- Pa niko me ni
ne pipa, u tom grmu leži zec i mrda ušima! Ej, bre, znaš ti šta su meseci i
godine bez kvalitetnog kidanja, moram sve sama tako, kad me niko neće, šmrc.
- Evo ga, kreće
samosažaljenje, jadna ti, sirota, i naivna. Ko te tera da te mesece i godine
divlju krv na uzdi držiš? Što ne pustiš lepo, imaš tih interesenata kol’ko
voliš i ne voliš u virtualnom i u stvarnome svetu, malo samo ubaciš crva u
sistem, i eto ti kvalitetnog fizičkog zadovoljstva dok si rek’o seks.
- Pa jeste... Ali
ne mogu tako. Mislim, sad i mogu, i hoću, al’ nemam vremena, treba tu prvo na
sitno benzin dozirati, kao baštu lekovitog bilja kad zalivaš, pa onda iz potiha
šibice mećati po ivici benzinskog bazena, pa onda lepezom stvoriti idealna
vazdušna strujanja za jedan lep šumski požar, pa tek onda kresnuti, da prostiš.
A ja s vremenom vazda sirota, ako sad krenem da se bavim uzgajanjem vatre u
krvi, tek na gerontologiji ću videti plodove svog rada, kad mi hormoni i želje
za putenom ljubavlju odavno budu u nebeskom carstvu. Gde, bre, na štakama da se
jurim s nekim čilagerom na izdisaju ili pak nekom tetom u kolicima, ne ide to,
bre.
- A ti kreni da
se juriš po kolicima sad. Eto, lepo, nađeš nekog ko ima dobra kola, k’o ova
tvoja bivša, i odete lepo na reku, da se provozate, i onda, kad krene taj
verbalni seks, ti lagano raskopčaš košulju (al’ da se utegneš, a ne neki džak
na sebe da metiš), kreneš da dišeš onaj tvoj jogički dah iz dna stomaka, i
umesto cigare, dofatiš nešto konkretno.
- Sram te bilo!
Otkud tebi takve ideje, nisi još ni za tinejdžera dozreo!
- Pa, ono, gledam
ja to, ponekad, kad ti spavaš.
- Porniće gledaš
sa mog alata za rad dok ja na pravdi Boga testerišem u drugoj sobi?!
- Ma ne to, bre,
nego tutorijale o tome kako se igraju igre zavođenja. Edukujem se, kad se
pojavi sledeća mečka, da znam kako to, gde, šta, i koliko. Al’ pošto tog štiva
na internetu nema za moju vrstu, ja šta ću, moram da gledam šta ima.
- A i to ima na
netu? Bokte mazo, otvori mi paralelni univerzum sad!
- Pa ima, šta
’oćeš... Nije internet samo taj tvoj posao, ti tekstovi o dizajnu enterijera,
Uradi Sam projektima, finansijama, nekretninama, putovanjima, lepoti i
zdravlju, biznisu, ishrani, i fitnesu. Ima tamo svašta, vid’o ja.
- Ako si gledao
parenje polarnih medveda sa rođenog mi kompa pod okriljem noći, neću ti samo
medenjake oduzeti, oduzeću ti život!
- Nisam... Dobro,
jesam, ali samo jednom. I nisam navukao virus nikakav na makinu, da ne brineš.
- Koje nisi, sine
moj lepi, a ja se čudim što mi stalno iskaču ona govna s hotlajn lajv strimom po
novim prozorima svud okolo kad pokušam da otvorim novi tab! Hjoj, pa ubiću te,
tastature mi nasušne!
- A nije...
Mislim, uključio sam AdBlocker kad sam to gledao.
- Uključiću ja
tebe u struju, kao baba vibrator, znaš!
- Ih, sad...
Nemoj ta sranja na struju, nikad ne znaš kad će Tesla da te opomene gde se i
kako struja koristi, i kakve štetne posledice može da ima ako se ne pazi ’di se
sve tura elektrika. Ne sme vlaga i elektricitet da se kombinuje, isto k’o što
ne sme akcija na haubi da se upražnjava na strmopizdima nekim, ’oće ručna da
popusti, krene auto nizbrdo, i ode sve dođavola.
- Orkud ti to sve
znaš, boktetvoj?! Kuku, imam u kući medveda ovisnika o pornografiji! Pa majko
rođena, što me nisi pridavila kad sam prvi put kmeknula nego si pustila da mi
sive ćelije mečka plišana rasteže i razvlači k’o domaćin duvan čvarke...
- E, ’aj’ ti budi
malo realna. To je vrlo logičan scenario, kad se ljudi zanesu tako u momentima
strasti, zaborave na Njutnov zakon, silu gravitacije, i ono staro dobro pravilo
masaputaubrzanje, i eto ti problema.
- Fizika se mora
znati, što jes’ jes’...
- I ti se tu sad
pravi fina, al’ znam ja da si ti onomad seksove praktikovala ’di koze pod
ručnom pasu, ’di je ’ladno, tvrdo, neudobno, i ’di normalni ljudi ne smeju ni
da privire. Samo se ti femkaj, znam ja ko si ti ispod te uštogljene persone
koju drugima prikazuješ.
- Ćut’, bre, čuće
te neko ko ne treba, i šta ćemo onda?! Osim ako nemaš žarku želju da svoje
je***anje mog mozga preseliš na ’ladan i tvrd beton ispod nekog mosta, i da nas
u kutiju oboje preseliš u kartonsko naselje, ćuti tu, i pravi se da nemaš pojam
ni o čemu!
- Ćutim, evo,
ćutim... Pod uslovom da ćeš ti isto tako da ćutiš za moje medenjake i moje
neumerenosti u tom pogledu. Znamo se mi, oboje smo neumereni (namig-namig),
svako na svoj način.
- Ko me s vilama
u leđa ter’o medveda da usvojim, umesto da sam lepo kupila tamo u Irskoj jedan
lep, ergonomski vibrator sa tri brzine, uzemljenjem, i detelinkom na vr’
aparature, eto mi sad... Ćuti, trpi, i pravi se da nemaš blagog pojma ni o čemu
pod kapom nebeskom, jer ako ovaj mali plišani demon progovori, ostadosmo mi i
bez uhlebljenja, i bez smeštaja, a bogme i bez svetle budućnosti koja ne
uključuje crveni fenjer i erotski plavu čipku... E, neka mi vala, sama sam
kriva za sve probleme na ovom svetu, i svoje, i tuđe, tako mi i treba...
Нема коментара:
Постави коментар