- You know I’m bear, I’m bear, you know it, bear, bear, really, really bear!
- Đeksone, smanji volume, komšiluk će nas na lomači spaliti.
- You know I’m bear! You know! You know, hoo!
- Tiše, jbt, popucaće nam prozori od tvog soprana! A prva staklara nam je na tri dana jahanja od kuće!
- Bear, bear, really, really bear!
- Medoooooo! Tiše, kumašine, će izginemo svi u zagađenje bukom!
- You know I’m bear, I’m bear, you know it, you know!
- Garant je opet je nabio bubice u uši i pojačao do daske, sveca mu plišanog! More, ako mu dođem tamo, ima da leti postava na sve strane!
- Bear, bear, really, really bear! And the whole world has to answer right now…
- Alo, bre više! Zemlja zove Đekson-medu!
- Just to tell you once again… Ej, vraćaj sluške! Kako misliš da ribam kadu na suvo, bez muzike? Gde to ima, bre! Vrati sluške kad kažem! Dajdajdajdajdaj!
- Ne može! Medvedasti, urlao si na sav glas! Bili su nadležni iz komunalne policije, vatrogasne službe, hitne pomoći, mesne zajednice i poreske uprave i upozorili da smanjiš doživljaj inače će opet doći, zajedno sa seljacima, krupnom marvom, motikama, vilama i lokalnim popom, da nas linčuju i okade kuću tamjanom i svetom vodicom e da bi odagnali zle duhe, bauke i utvare koji dižu toliku larmu.
- Ma nemoj? Šta kome ima da smeta moja audio-kinestetička ekspresija duboke egzistencijalne percepcije modernih trendova i popularne kulture? A osim toga, ovo nije kuća. Ovo je adaptirana garaža. Lepo ti piše tamo na računu za struju.
- Akhm. Nebitno. Nema više Džeksona za danas, moramo ozbiljno da pričamo.
- Aha. Ok, može. Ali prvo vrati sluške. Ti pričaj, a ja ću da slušam.
- Mene da slušaš, ne Džeksona! Ovde me gledaj, tu međ’ rogove! Nema zajebavanja, trebaju mi tvoje stručne konsultacije!
- Aha. A oko čega? Daj sluške. Ne mogu da te slušam bez njih.
- Moreeeee, dobićeš ti sluške kad Srbija uđe u Evropsku Uniju, znaš! Ko me ter’o da usvajam medveda, umesto da k’o svi normalni nabavim kuče ili mače, ili ribicu, pa makar i piranu, one bar ćute…
- Njanjanja. To ti je što ti je. A osim toga, kakav gazda, takav ljubimac.
- Awwww, čedo moje medeno. Po toj logici, frustracija i nivo stresa su i tebi i meni odavno probili plafon, prošli na sprat iznad i sad prete da uruše lamperiju komšijama iz potkrovlja.
- Pa naravno kad je tvoj život k’o autobuska stanica, veći deo vremena ni ti sama ne znaš da l’ si pošla il’ si došla! Otkako sam počeo da živim s tobom, postalo mi je jasno kako je bilo u Hirošimi i Nagasakiju četrespete! Znaš li ti da je zbog tvog haotične životne dezorganizacije u pitanje dovedeno i moje neposredno preživljavanje ovde, u svojstvu ilegalnog imigranta-usvojenika! Celo leto si napolju, tam’-‘vam’, ova akcija, ona akcija, ako par sati sastaviš komirana u krevetu, računam da sam te se dovoljno nagledao za nedelju dana! A zimi je još gore, ne izlaziš iz kreveta, samo spavaš, gledaš crtaće i uništavaš moje teško zarađene medenjake! Zato nam kuća i izgleda k’o Kosovo Polje, ovde se ulazi na sopstvenu odgovornost, a broj povređenih i poginulih verovatno nikad neće biti definitivno utvrđen! Turci su bili u pravu!
- Ma, daj. S obzirom na to da sam zimi u hibernaciji, a preko leta me skoro ni nema ovde, taj rusvaj jedino možeš da napraviš ti, ti i ovi tvoji plišani rtaći iz kićblona. Nije ni bitno, o tome ćemo neki drugi put, imamo sad prečih tema.
- ‘aj’, gukni. Nemam ceo dan, moram da vežbam za audiciju.
- Medo, mi moramo da smislimo alternativni izvor prihoda.
- Ajemeeee, nemo’ opet to, ni dosad nismo imali uspeha u tim tvojim biznis poduhvatima, samo džaba investiramo i trošimo kapital a od para ni traga ni glasa!
- Ma, to je bilo pre. Ovo je prava stvar.
- Mhmm, isto si to rekla i onda kad smo ugradili onu striptiz šipku nasred dnevne sobe onda, kad si htela da otvoriš privatni noćni klub za ekskluzivnu klijentelu! Jel se sećaš kako se to završilo? Jel se sećaš, a? Na traumatologiji smo kampovali, tri dana si se razvlačila po kući klakava i ušinuta, čak sam ja morao da kuvam i da ti stavljam obloge od kantarionovog ulja! Onda ono, prošlog leta, konzerviranje svitaca u providnoj PVC ambalaži! ‘Vole ljudi svetlucave dekoracije, to je romantično, ima da ide k’o alva’, qrc moj! Kad se samo setim kako se svih ‘iljadutristapedesosam primeraka razbežalo po celoj kući dok si bila na poslu… Tri meseca smo posle noću imali novogodišnju atmosferu! A po danu su te bube šetale svuda i skroz su se odomaćile, mislio sam da ću poludeti! Pa onda ono s maloprodajom lokalnih poljoprivrednih proizvoda! Da ostavim po strani to što si visila po ceo dan na komšijinoj trešnji skoro dva meseca i sama pojela sav prinos namenjen prometu, nego što su te jurile pobesnele morke i kokoške iz susednog dvorišta, pa te je mačka ogrebala jer si je povukla za rep na tom drvetu da spaseš sirotog vrapca iz njenih kandži, a onaj ker i sad laje kad prođemo pored kapije jer si mu davala vatrenu vodu da ga uspavaš ne bi li prošla u jednom komadu kroz dvorište do te vajne trešnje! Na kraju su te još vijali ona baba sa kišobranom i gazda sa štapom po blatu i pljusku, sreća te niko u ulici nema nikakvo vatreno oružje osim praćke! I posle ono s gmizalima, budiboksnama! Ko još iscrtava pešački prelaz za puževe posle kiše, sa sve semaforom i signalizacijom za zabranjeno preticanje? Da nisi mislila da će za taj projekat da ti daju pare ovi iz mesne zajednice koji o ekologiji, međuvrsnoj toleranciji i zaštiti životne sredine znaju isto koliko i ti o planskom selektivnom uzgoju patuljastih lama? Pa onda ona farma kišnih glista za proizvodnju svežeg humusa! ‘aj’ što je i ta ideja bila totalno sumanuta k’o i sve ostale, nego što si i jedinu priliku da nešto ućariš od tog projekta propustila, a zašto? Zato što nisi htela da prodaš gliste ribolovcima kao mamac, i pretila si im pištoljem na vodu jer s predumišljajem krše ljudska prava nezaštićenih glistaća bez iole griže savesti! Čak i sad ti vikendom ponekad buljuk glista navrati na kafu i keksiće, onako, iz nostalgije za dobrim starim vremenima! Pa onda onaj origami, i ideja o prometu papirnatih žabica, konfeta, zevalica, ždralova, aviončića i štatijaznam! Stan je bio potopljen ‘artijom k’o Generalštab posle bombardovanja, dve nedelje smo vadili konfete iz supe, jastuka, kompjutera, veš-mašine, čak ih je i u frižideru bilo, u komori za led!
- Znam, medvedasti, ali ovo što sad planiram nije uopšte toliko zahtevno, i ne uključuje uzgoj drugih živih bića ili potpunu okupaciju našeg životnog prostora. I garant će da se isplati, višestruko.
- Neću da slušam! Tačno znam da je opet nešto van pameti! Šta li si sad smislila, da zasadimo minijaturnu plantažu krem-bananica iza kuće, ili da nabavimo drečavu boju za vunu da farbamo ovce u ove popularne marker-nijanse od rezeda do pink, ili da kupimo kravu i da je hranimo visokokvalitetnim kakaoom da bi davala organsko čokoladno mleko?
- M’jok. Ovo je bolje. Mnogo bolje.
- QQ meni, kud nađoh u Srbiji azil da tražim… Šta si naumila sad?
- Vi’š ove tegle ovde? Imamo ih u količinama dovoljnim za višegodišnji izvoz, pošto ove godine nismo ostavili zimnicu, a ni prethodne, a ni one tamo, nego smo kupovali gotov ajvar, krastavčiće i cveklu…
- Znam, ne podsećaj me. Celu zimu smo tamanili to, bio sam ubeđen da ćemo pocrkati k’o bubašvabe od emulgatora, konzervanasa ili bar skorbuta zbog jednolične ishrane. I sad mi krene kiselina u želucu kad samo vidim teglu na 300 metara udaljenosti.
- E, pa to. Ove tegle ovde su nam čist višak u kući. Ali umesto da ih bacimo ili ostavimo pored kontejnera kako bi to svako normalan uradio, mi ćemo da ih upotrebimo na jako kreativan, pametan i nadasve profitabilan način!
- Ono kao, gađaćemo prolaznike teglama iz zasede i naplaćivati taksu za prolaz našim delom ulice?
- Ma, neeeeee… Mada, vidiš, ni to nije loša ideja. Nego, imala sam na umu nešto drugo. Ono, kao, da krenemo u promet magle.
- Mislim da si okasnila malo s tim, naši političari su tu veštinu već odavno doveli do savršenstva. Odmah u najavi gubimo od njih u tržišnoj utakmici.
- Ma ne mislim na tu maglu, nego na onu pravu. Ovu, s Mirijeva. Vi’š kol’ko je ima otkako je krenulo ovo hladno vreme. Mo’š nožem da je sečeš i mažeš na ‘leba za doručak, ručak i večeru.
- Aha, i kako misliš da je prodaješ, svega ti? Na meru, krišku, kilo ili pakovanje? Šta misliš ko će to da kupi? Ti, bre, nemaš nikakvog smisla za trgovinu, džaba ti ta tvoja srednja ekonomska u radnoj knjižici kad o osnovnim principima ponude i potražnje blagog pojma nemaš!
- Ma, hoće, šta ti je. Damo popust za sindikalnu prodaju, plus lupimo šarene etikete i naznačimo na njima da sadržaj tegle spada u kategoriju robe sa produženim rokom upotrebe, i dodaj na to da se niko još nije setio da uvede PDV na tako nešto, ima da se oparimo dok si rek’o algoritam.
- Aha. A ko će to da kupi? Zašto bi, zaboga, iko kupovao maglu u tegli?
- Pa kako neće, bre! Ljudi će danas da kupe sve, ali apsolutno sve, ako složiš dobru priču. Ubaciš par onih zvučnih reči, ‘100% organski proizvod’, ‘GMO free’, ‘anatomski oblikovan’, ‘povećava efikasnost’, ‘pakovanje jedinstvenog dizajna’, ‘univerzalna namena’, ‘produženog roka trajanja’, ‘kuća nije dom bez magle’ i te fore, da vidiš kako će da se prodaje, kao za džabalesku da se deli.
- Hmmmm. A šta ćeš da napišeš, za šta služi? Mislim, ako neko pita koji će mu qrc magla u tegli.
- Ih, pa to je bar lako. Proizvod ima širok spektar namena, neizostavan deo svakog dana, a i noći, ako si romantik ili darker u duši. Možeš poneti maglu na koncert, bilo da si publika ili izvođač, jer doprinosi mističnoj pojavi, znaš ono, ‘iznenada se pojavio okružen oblakom magle’… Na poslu je možeš upotrebiti kad ti se u kancelariji pojavi šef a ti nemaš kud da pobegneš - e, tu, npr, odvrneš poklopac tegle i eto instant rešenja: puf, i nema te, samo magla. Isto važi i kod kuće, ako hoćeš krišom da pušiš ili igraš igrice a da te ne smaraju ukućani, ti pustiš maglu iz tegle i miran si – sigurno te neće naći u tom oblaku. Može da se iskoristi, na primer, i kad dođe poštar da ti donese račune sredinom meseca, ili kad ti kockasti komšija s prvog sprata nahrupi na vrata jer mu je tvoj mali razbio grudvom prozor u dnevnoj sobi, ili kad u kafani dođe konobar da naplati.. Šta ga znaš, čak i političari mogu da ućare od te magle, kad dođe vreme da ispune predizborna obećanja…
- Hm. Da. Zanimljivo. Ali takva investicija nema neku dugoročniju perspektivu, bar mi se čini…
- E, sa’će vidiš kako ima. Paz’ ovamo. Kad krene prodaja, onda ćemo da malko razvijemo bizMis. Recimo, možemo da se zezamo sa gustinom i zapreminom proizvoda, ono, extra gusta magla za izuzetne prilike, protanjena magla za potrebe prvih ljubavnih sastanaka, XXL tegla magluštine za slučaj iznenadne pojave inspekcije na radnom mestu ili simpatično mini-pakovanje izmaglice kao uspomena na prvi kres na zadnjem sedištu ćaletovog bemvejca. Ili, bacimo koju prazničnu akciju, za set od pet kupljenih tegli s maglom, šestu dobijate za istu cenu kao i prvu teglu, ili na svakih kupljenih pet litara dobijate 50 mililitara magle gratis.
- Wow, taj tvoj koncept zvuči baš… detaljno razrađeno. Nisam to od tebe očekivao.
- Pa jeste, potrudila sam se svojski. Kasnije, ako biznis zaživi, možemo da ubacimo i maglu u boji, ono, magla za sezonu jesen/zima u zemljanim nijansama, specijalna pakovanja prošarane izmaglice za novogodišnji ambijent, limited edition magle za letnja predvečerja i tako to. I što je najbolje od svega, svako pakovanje je namenjeno samo i isključivo za jednokratnu upotrebu, k’o kondom ili toalet papir. Nema kupiš pa trošiš mesecima k’o klinke Niveu ili penzioneri pekmez od šljiva, sve ode odmah, u cugu! A ako ti naš prvoklasni proizvod opet zatreba ili odlučiš da ga podeliš sa svojim bližnjima, onda moraš opet da kupiš novo pakovanje. To doprinosi održivosti biznisa, kontaš. Jel vi’š kako je lako privređivati kad se ima ideja, aha!
- Stvarno zvuči profitabilno. Uzeću to u razmatranje, možda nešto i bude od te tvoje male privrede… O svetome nikad! Mrš’ tamo, džabalebarošu jedan, miči mi se s očiju, i ti i tvoje kvazi-ideje i projekti! Lezi ‘lebu da te jedem, to je tvoja životna parola! Idi peri sudove, kuvaj kompot, kači veš, obriši već jednom tu paučinu u dnevnoj, k’o u horor-filmu da živimo! Uradi nešto! I daj te sluške ovamo! Moreee, kad ti sašijem jednu plišanu zujku, ima po glavi da ti zvekeću i tegle, i patuljaste lame, i šarene gliste, i vatrena voda! Ej, QQ meni, s kim ja živim, cccc… I posle kako ja da budem normalan…
- Đeksone, smanji volume, komšiluk će nas na lomači spaliti.
- You know I’m bear! You know! You know, hoo!
- Tiše, jbt, popucaće nam prozori od tvog soprana! A prva staklara nam je na tri dana jahanja od kuće!
- Bear, bear, really, really bear!
- Medoooooo! Tiše, kumašine, će izginemo svi u zagađenje bukom!
- You know I’m bear, I’m bear, you know it, you know!
- Garant je opet je nabio bubice u uši i pojačao do daske, sveca mu plišanog! More, ako mu dođem tamo, ima da leti postava na sve strane!
- Bear, bear, really, really bear! And the whole world has to answer right now…
- Alo, bre više! Zemlja zove Đekson-medu!
- Just to tell you once again… Ej, vraćaj sluške! Kako misliš da ribam kadu na suvo, bez muzike? Gde to ima, bre! Vrati sluške kad kažem! Dajdajdajdajdaj!
- Ne može! Medvedasti, urlao si na sav glas! Bili su nadležni iz komunalne policije, vatrogasne službe, hitne pomoći, mesne zajednice i poreske uprave i upozorili da smanjiš doživljaj inače će opet doći, zajedno sa seljacima, krupnom marvom, motikama, vilama i lokalnim popom, da nas linčuju i okade kuću tamjanom i svetom vodicom e da bi odagnali zle duhe, bauke i utvare koji dižu toliku larmu.
- Ma nemoj? Šta kome ima da smeta moja audio-kinestetička ekspresija duboke egzistencijalne percepcije modernih trendova i popularne kulture? A osim toga, ovo nije kuća. Ovo je adaptirana garaža. Lepo ti piše tamo na računu za struju.
- Akhm. Nebitno. Nema više Džeksona za danas, moramo ozbiljno da pričamo.
- Aha. Ok, može. Ali prvo vrati sluške. Ti pričaj, a ja ću da slušam.
- Mene da slušaš, ne Džeksona! Ovde me gledaj, tu međ’ rogove! Nema zajebavanja, trebaju mi tvoje stručne konsultacije!
- Aha. A oko čega? Daj sluške. Ne mogu da te slušam bez njih.
- Moreeeee, dobićeš ti sluške kad Srbija uđe u Evropsku Uniju, znaš! Ko me ter’o da usvajam medveda, umesto da k’o svi normalni nabavim kuče ili mače, ili ribicu, pa makar i piranu, one bar ćute…
- Njanjanja. To ti je što ti je. A osim toga, kakav gazda, takav ljubimac.
- Awwww, čedo moje medeno. Po toj logici, frustracija i nivo stresa su i tebi i meni odavno probili plafon, prošli na sprat iznad i sad prete da uruše lamperiju komšijama iz potkrovlja.
- Pa naravno kad je tvoj život k’o autobuska stanica, veći deo vremena ni ti sama ne znaš da l’ si pošla il’ si došla! Otkako sam počeo da živim s tobom, postalo mi je jasno kako je bilo u Hirošimi i Nagasakiju četrespete! Znaš li ti da je zbog tvog haotične životne dezorganizacije u pitanje dovedeno i moje neposredno preživljavanje ovde, u svojstvu ilegalnog imigranta-usvojenika! Celo leto si napolju, tam’-‘vam’, ova akcija, ona akcija, ako par sati sastaviš komirana u krevetu, računam da sam te se dovoljno nagledao za nedelju dana! A zimi je još gore, ne izlaziš iz kreveta, samo spavaš, gledaš crtaće i uništavaš moje teško zarađene medenjake! Zato nam kuća i izgleda k’o Kosovo Polje, ovde se ulazi na sopstvenu odgovornost, a broj povređenih i poginulih verovatno nikad neće biti definitivno utvrđen! Turci su bili u pravu!
- Ma, daj. S obzirom na to da sam zimi u hibernaciji, a preko leta me skoro ni nema ovde, taj rusvaj jedino možeš da napraviš ti, ti i ovi tvoji plišani rtaći iz kićblona. Nije ni bitno, o tome ćemo neki drugi put, imamo sad prečih tema.
- ‘aj’, gukni. Nemam ceo dan, moram da vežbam za audiciju.
- Medo, mi moramo da smislimo alternativni izvor prihoda.
- Ajemeeee, nemo’ opet to, ni dosad nismo imali uspeha u tim tvojim biznis poduhvatima, samo džaba investiramo i trošimo kapital a od para ni traga ni glasa!
- Ma, to je bilo pre. Ovo je prava stvar.
- Mhmm, isto si to rekla i onda kad smo ugradili onu striptiz šipku nasred dnevne sobe onda, kad si htela da otvoriš privatni noćni klub za ekskluzivnu klijentelu! Jel se sećaš kako se to završilo? Jel se sećaš, a? Na traumatologiji smo kampovali, tri dana si se razvlačila po kući klakava i ušinuta, čak sam ja morao da kuvam i da ti stavljam obloge od kantarionovog ulja! Onda ono, prošlog leta, konzerviranje svitaca u providnoj PVC ambalaži! ‘Vole ljudi svetlucave dekoracije, to je romantično, ima da ide k’o alva’, qrc moj! Kad se samo setim kako se svih ‘iljadutristapedesosam primeraka razbežalo po celoj kući dok si bila na poslu… Tri meseca smo posle noću imali novogodišnju atmosferu! A po danu su te bube šetale svuda i skroz su se odomaćile, mislio sam da ću poludeti! Pa onda ono s maloprodajom lokalnih poljoprivrednih proizvoda! Da ostavim po strani to što si visila po ceo dan na komšijinoj trešnji skoro dva meseca i sama pojela sav prinos namenjen prometu, nego što su te jurile pobesnele morke i kokoške iz susednog dvorišta, pa te je mačka ogrebala jer si je povukla za rep na tom drvetu da spaseš sirotog vrapca iz njenih kandži, a onaj ker i sad laje kad prođemo pored kapije jer si mu davala vatrenu vodu da ga uspavaš ne bi li prošla u jednom komadu kroz dvorište do te vajne trešnje! Na kraju su te još vijali ona baba sa kišobranom i gazda sa štapom po blatu i pljusku, sreća te niko u ulici nema nikakvo vatreno oružje osim praćke! I posle ono s gmizalima, budiboksnama! Ko još iscrtava pešački prelaz za puževe posle kiše, sa sve semaforom i signalizacijom za zabranjeno preticanje? Da nisi mislila da će za taj projekat da ti daju pare ovi iz mesne zajednice koji o ekologiji, međuvrsnoj toleranciji i zaštiti životne sredine znaju isto koliko i ti o planskom selektivnom uzgoju patuljastih lama? Pa onda ona farma kišnih glista za proizvodnju svežeg humusa! ‘aj’ što je i ta ideja bila totalno sumanuta k’o i sve ostale, nego što si i jedinu priliku da nešto ućariš od tog projekta propustila, a zašto? Zato što nisi htela da prodaš gliste ribolovcima kao mamac, i pretila si im pištoljem na vodu jer s predumišljajem krše ljudska prava nezaštićenih glistaća bez iole griže savesti! Čak i sad ti vikendom ponekad buljuk glista navrati na kafu i keksiće, onako, iz nostalgije za dobrim starim vremenima! Pa onda onaj origami, i ideja o prometu papirnatih žabica, konfeta, zevalica, ždralova, aviončića i štatijaznam! Stan je bio potopljen ‘artijom k’o Generalštab posle bombardovanja, dve nedelje smo vadili konfete iz supe, jastuka, kompjutera, veš-mašine, čak ih je i u frižideru bilo, u komori za led!
- Znam, medvedasti, ali ovo što sad planiram nije uopšte toliko zahtevno, i ne uključuje uzgoj drugih živih bića ili potpunu okupaciju našeg životnog prostora. I garant će da se isplati, višestruko.
- Neću da slušam! Tačno znam da je opet nešto van pameti! Šta li si sad smislila, da zasadimo minijaturnu plantažu krem-bananica iza kuće, ili da nabavimo drečavu boju za vunu da farbamo ovce u ove popularne marker-nijanse od rezeda do pink, ili da kupimo kravu i da je hranimo visokokvalitetnim kakaoom da bi davala organsko čokoladno mleko?
- M’jok. Ovo je bolje. Mnogo bolje.
- QQ meni, kud nađoh u Srbiji azil da tražim… Šta si naumila sad?
- Vi’š ove tegle ovde? Imamo ih u količinama dovoljnim za višegodišnji izvoz, pošto ove godine nismo ostavili zimnicu, a ni prethodne, a ni one tamo, nego smo kupovali gotov ajvar, krastavčiće i cveklu…
- Znam, ne podsećaj me. Celu zimu smo tamanili to, bio sam ubeđen da ćemo pocrkati k’o bubašvabe od emulgatora, konzervanasa ili bar skorbuta zbog jednolične ishrane. I sad mi krene kiselina u želucu kad samo vidim teglu na 300 metara udaljenosti.
- E, pa to. Ove tegle ovde su nam čist višak u kući. Ali umesto da ih bacimo ili ostavimo pored kontejnera kako bi to svako normalan uradio, mi ćemo da ih upotrebimo na jako kreativan, pametan i nadasve profitabilan način!
- Ono kao, gađaćemo prolaznike teglama iz zasede i naplaćivati taksu za prolaz našim delom ulice?
- Ma, neeeeee… Mada, vidiš, ni to nije loša ideja. Nego, imala sam na umu nešto drugo. Ono, kao, da krenemo u promet magle.
- Mislim da si okasnila malo s tim, naši političari su tu veštinu već odavno doveli do savršenstva. Odmah u najavi gubimo od njih u tržišnoj utakmici.
- Ma ne mislim na tu maglu, nego na onu pravu. Ovu, s Mirijeva. Vi’š kol’ko je ima otkako je krenulo ovo hladno vreme. Mo’š nožem da je sečeš i mažeš na ‘leba za doručak, ručak i večeru.
- Aha, i kako misliš da je prodaješ, svega ti? Na meru, krišku, kilo ili pakovanje? Šta misliš ko će to da kupi? Ti, bre, nemaš nikakvog smisla za trgovinu, džaba ti ta tvoja srednja ekonomska u radnoj knjižici kad o osnovnim principima ponude i potražnje blagog pojma nemaš!
- Ma, hoće, šta ti je. Damo popust za sindikalnu prodaju, plus lupimo šarene etikete i naznačimo na njima da sadržaj tegle spada u kategoriju robe sa produženim rokom upotrebe, i dodaj na to da se niko još nije setio da uvede PDV na tako nešto, ima da se oparimo dok si rek’o algoritam.
- Aha. A ko će to da kupi? Zašto bi, zaboga, iko kupovao maglu u tegli?
- Pa kako neće, bre! Ljudi će danas da kupe sve, ali apsolutno sve, ako složiš dobru priču. Ubaciš par onih zvučnih reči, ‘100% organski proizvod’, ‘GMO free’, ‘anatomski oblikovan’, ‘povećava efikasnost’, ‘pakovanje jedinstvenog dizajna’, ‘univerzalna namena’, ‘produženog roka trajanja’, ‘kuća nije dom bez magle’ i te fore, da vidiš kako će da se prodaje, kao za džabalesku da se deli.
- Hmmmm. A šta ćeš da napišeš, za šta služi? Mislim, ako neko pita koji će mu qrc magla u tegli.
- Ih, pa to je bar lako. Proizvod ima širok spektar namena, neizostavan deo svakog dana, a i noći, ako si romantik ili darker u duši. Možeš poneti maglu na koncert, bilo da si publika ili izvođač, jer doprinosi mističnoj pojavi, znaš ono, ‘iznenada se pojavio okružen oblakom magle’… Na poslu je možeš upotrebiti kad ti se u kancelariji pojavi šef a ti nemaš kud da pobegneš - e, tu, npr, odvrneš poklopac tegle i eto instant rešenja: puf, i nema te, samo magla. Isto važi i kod kuće, ako hoćeš krišom da pušiš ili igraš igrice a da te ne smaraju ukućani, ti pustiš maglu iz tegle i miran si – sigurno te neće naći u tom oblaku. Može da se iskoristi, na primer, i kad dođe poštar da ti donese račune sredinom meseca, ili kad ti kockasti komšija s prvog sprata nahrupi na vrata jer mu je tvoj mali razbio grudvom prozor u dnevnoj sobi, ili kad u kafani dođe konobar da naplati.. Šta ga znaš, čak i političari mogu da ućare od te magle, kad dođe vreme da ispune predizborna obećanja…
- Hm. Da. Zanimljivo. Ali takva investicija nema neku dugoročniju perspektivu, bar mi se čini…
- E, sa’će vidiš kako ima. Paz’ ovamo. Kad krene prodaja, onda ćemo da malko razvijemo bizMis. Recimo, možemo da se zezamo sa gustinom i zapreminom proizvoda, ono, extra gusta magla za izuzetne prilike, protanjena magla za potrebe prvih ljubavnih sastanaka, XXL tegla magluštine za slučaj iznenadne pojave inspekcije na radnom mestu ili simpatično mini-pakovanje izmaglice kao uspomena na prvi kres na zadnjem sedištu ćaletovog bemvejca. Ili, bacimo koju prazničnu akciju, za set od pet kupljenih tegli s maglom, šestu dobijate za istu cenu kao i prvu teglu, ili na svakih kupljenih pet litara dobijate 50 mililitara magle gratis.
- Wow, taj tvoj koncept zvuči baš… detaljno razrađeno. Nisam to od tebe očekivao.
- Pa jeste, potrudila sam se svojski. Kasnije, ako biznis zaživi, možemo da ubacimo i maglu u boji, ono, magla za sezonu jesen/zima u zemljanim nijansama, specijalna pakovanja prošarane izmaglice za novogodišnji ambijent, limited edition magle za letnja predvečerja i tako to. I što je najbolje od svega, svako pakovanje je namenjeno samo i isključivo za jednokratnu upotrebu, k’o kondom ili toalet papir. Nema kupiš pa trošiš mesecima k’o klinke Niveu ili penzioneri pekmez od šljiva, sve ode odmah, u cugu! A ako ti naš prvoklasni proizvod opet zatreba ili odlučiš da ga podeliš sa svojim bližnjima, onda moraš opet da kupiš novo pakovanje. To doprinosi održivosti biznisa, kontaš. Jel vi’š kako je lako privređivati kad se ima ideja, aha!
- Stvarno zvuči profitabilno. Uzeću to u razmatranje, možda nešto i bude od te tvoje male privrede… O svetome nikad! Mrš’ tamo, džabalebarošu jedan, miči mi se s očiju, i ti i tvoje kvazi-ideje i projekti! Lezi ‘lebu da te jedem, to je tvoja životna parola! Idi peri sudove, kuvaj kompot, kači veš, obriši već jednom tu paučinu u dnevnoj, k’o u horor-filmu da živimo! Uradi nešto! I daj te sluške ovamo! Moreee, kad ti sašijem jednu plišanu zujku, ima po glavi da ti zvekeću i tegle, i patuljaste lame, i šarene gliste, i vatrena voda! Ej, QQ meni, s kim ja živim, cccc… I posle kako ja da budem normalan…
Нема коментара:
Постави коментар