- Medo, ovako više ne može da se živi!
- Š’o, šta ti fali?
- Duševni mir, to mi fali! Kroz kuću nam prolazi sva svetska salva majstora od svih zanata i alata, sve po kući od tehnike, kako bele tako i u multikoloru, do tavanice, sanitarija i zidova kvari se i riknjava unazad par meseci, ne znam više za šta da se ufatim a da ne crkne na licinom mestu! Počelo je s krovom koji prokišnjavana tri-četir’ mesta još od useljenja, frižiderom koji otkazuje poslušnost usled požutele krštenice, garantnog lista isteklog još pre petnaestak godina i sveopšte freonske onemoćalosti, malom ringlom na šporetu koja se predstavila bogu pod okriljem noći, bračnim krevetom na razvlačenje koji se rašrafljuje s vremena na vreme iz samo njemu poznatih razloga, a potom su se nasušni mi depilator i komp pokvarili na keca. Vrištala sam, pištala i šištala, al’ ispade da je to bilo tek rekreativno zagrevanje - nastavilo se kao indijska serija s mobilniJem aparatom koji umire na etape, netom koji se uprepodobi pa ga čas ima-čas ga nema, dva različita MP3 plejera koji su se samospržili i jednim koji mi je ispao iz zadnjeg džepa dok sam vozila rolere u parku i upao direktno u šahtu, čulo se samo jedno umiruće ‘Buć!’. Nećemo računati ono kad je fasung u kujni ciknuo od silne cureće kiše koja je pretila da nam potopi životni prostor pri obilnijim pljuskovima, a nećemo vala ni onu lažnu uzbunu kad je fiksni prestao da tu-tuće proletos jer mu se jednostavno nije radilo pa sam ga nosila na servis kod doktora za telefone da bi mi rekli da mu se tih par dana eto, samo malo prispavalo ali je 100% aparat ispravan. Onda je bojler u kuhinji presisao od starosti, kada u kupatilu naprsla k’o da je od stakla jer je još od ranije bila veoma slabog zdravlja i patila od ogrebotina celom svojom dužinom, širinom i akrilnom površinom. Zatim se odvod iz sudopere začepio ali ne gore gde može da se produva, nego dole u podnom delu, voda se izlila u toku noći i poplavila niže predele kuhinje nam, pa je TA peć u jednom trenutku zimus samo prestala da izduvava jer je preminula neka vitalna komponenta, isto od starosti, i sad najzad veš-mašina neće da izbaci vodu a tabla s osiguračima otkazuje poslušnost kad god joj nije do reda, rada, discipline, krvi, znoja i suza ovog gnjecavog kapitalizma! Eno, i žaba Žika je umrEla u odvodu za oluk, a mačka je odgrizla glavu mučenom gušteru Guti – ali ne kao ja kad popizdim u PMS-u ili kad sam pod stresom u ofisu pa sipam verbalni otrov kofom i lavorom na svakog ko mi ogazi na žuljevite dlanove prevodilačko-kopirajterske, nego zaozbiljski! Mačka Davež je izgleda reinkarnacija pravog krvožednog glavoseče iz Islamske države, Al Kaide ili zakukuljenog dželata iz doba francuske buržoaske revolucije! Znaš ti bre koliko košta sahrana u današnje vreme, a?
- Ne znam, to je vazda bio tvoj resor…
- Ne znaš, jel! Pa košta, bato, vremena, živaca, voska i tvrde hrastovine! Nema, meni je više došlo dovde i prešlo preko, ni komšija odozgo nije sanirao onu žučkastu fleku koja je krenula pre godinu dana da se širi i prostire diljem našeg voljenog plafona u čak dve sobe, jerbo im je onomad naprsla cev u kuhinji a nisu skontali na vreme! Oni svoje cevke opravili jesu, priznajem - nekih mesec dana nakon što sam im prijavila avetinjski tavanični fenomen u obliku delfina koji je evoluirao iz svilene bube i stremi transformaciji u neki još strašniji i glomazniji oblik postojanja… A naš plafon i dalje plače, žuti ka lišće opalo i roni krečne suze s vremena na vreme, kad popusti glet-masa i naslage polikolora! Mi izgleda živimo ili na indijanskom groblju, uzidanoj senci ili direktno ispod nas sedi nuklearni reaktor pa svako malo štucne, drugo objašnjenje nemam!
- Ma šta se buniš, vidiš kako nam je zanimljivo, sve neki šašav i šaren majstorski svet nam povazda bleji na gajbi, stampedo raspomamljenih afričkih nosoroga u sezoni parenja im nije ravan, ihaj, ‘di sam ostavio kokice, ovo postaje zanimljivo, zapleti sa kvarovima se množe a onda međusobno komplikuju, sustižu, prestižu i glože…. Relax, take it eeeeeaaasyyyyyy…
- Ne mogu da se relaksiram dok jednom rukom kucam tekstove sa rokom za danas, drugom držim mobilan na ušesu jureći telefonski kontakt majstora za krečenje, trećom zakuvavam kafu, četvrtom mlatim kandilom oko Gutinog groba, petom zatrpavam Žiku pokojmuduši salamalejkum uimeocaimanuila, šestom hvatam fiksni da okrenem servis za male kućne aparate j***m im mamu maminu što su mi uvalili mućak od plejerske naprave, a sedmom dodajem pivce onoj dvojici lelemuda što nameštaju kadu sistemom štapa, selotejpa i izolir-trake! To, more, prevazilazi i najutreniranije veštine indijske boginje Kali a kamoli jedne obične mene, koliko god ja ljubila multitasking, fleksibilnost u saradnji s ljudima i rad pod pritiskom!
- Ih, bre, al’ si ti neka… Pa normalno je da se stvari kvare, i živ čovek pa se pokvari usput i posustane kad ga mnogo rabe, a kamoli nešto tako pipavo i suptilno kao električna naprava…
- Jeste, ali ako se ja pokvarim i posustanem, onda mi lekari strpaju toplomer u usta (sreća te više nisam odojče, iz kanala u anal), daju mi antibiotike i vrate me na posao čim mogu da dišem i ekran vidim samo duplo a ne u sto primeraka, a ja ovom našem pokućstvu moram da donosim ponude, poklone i mito! Bre, prinosim drevne žrtve na dnevnoj bazi kao Delfska proročica Sibila ne bi li se nakanili da daju od sebe kakav-takav znak života nakon popravke! I onda posle, tri nedelje palim sveće i molim se za dušu svim postojećim i nepostojećim božanstvima i višim oblicima svesti da opravljeno podrži vodu i kad majstori maknu dalje od WC-a! Gde to ima, zemljo dembelijo, osim na ovom trusnom komadu zemlje Mirijevske! Čekam samo kad će kuća jedno jutro da reši da s klizištem prošeta do Grocke pa kad se vratim s posla mortus šlogirana, da zateknem samo praznu parcelu i ceduljče na kom piše ‘Hitan slučaj iskrsnuo, odavno nisam bila na godišnjem, ali ne brini ništa, vraćam se za koji dan te ti prilegni na zemlju, turi kamen pod glavu, pokrij se ciradom i pričekaj’! Shvataš li ti obim našeg problema, Debeli, bre, stambeno nezbrinuti da ostanemo, na ‘ladan beton da sednemo i plačemo od tuZe, muke, neizdrža i bola!
- Ma da, nije toliko strašno. Šta, ionako je ostalo samo još par stvari da se pokvari po stanu pa smo onda mirni. Evo, recimo WC šolja…
- Alo magarče, ne prizivaj, čuće te onaj rogati što je nadležan za naš sektor pa smo ga ugasili! Iza kuće da kakimo i piškimo na žabu, jel to ‘oćeš?! Jesam jedva očepila vecejsku školjku sonom kiselinom onda kad se ona lubenica zaglavila unutra jer je tvrdoglavo odbijala da ode kod moje babe na večna lovišta, jel jesam?!
- Al’ si ti naprasita, bože sačuvaj. A šta bi nam falilo, malo da budemo u kontaktu s Majkom Prirodom i vršimo nuždu na čistom vazduhu? Kako su naši stari, što ne bismo mogli i mi, a kažu i da pomaže sa stresom, eto, kad hodaš bos po travi, to kao je ultra-moćno i proćišćava…
- Jeste, sve dok ne nagaziš na guštera, žabu, puža, skakavca, stakliće od flaše, oštar kamen, koloniju žutih mrava, nus-produkte komšijskih ljubimaca i slične pošasti ove naše šatro urbane sredine! Da ne govorim o tome šta bi sve moglo da se zakomplikuje prilikom upotrebe prirodne sredine i zimzelenog okoliša u fiziološke svrhe, znaš ti koliko kopriva i krpelja ima okolo! I ne, pre nego što bilo šta kažeš, Zewa Soft sa mirisom livadskog cveća nije isto što i klot livadsko cveće – a ni toga u našem kraju nema, samo ono bockavo s trnjem i čupavim žbonglama!
- Ti nisi čista, ovoga mi krsta. Prsla si kao bas u prozuklom zvučniku. Nije ni čudo, totalno si prekinula svoju povezanost sa prirodom, energijom, malim životnim radostima… Vidiš šta ti radi taj tvoj posao, stalno si nadrkana i non-stop praskaš kao king-size pakovanje petardi…
- Nisam ja prsla, nego ne mogu da idem u klonju u rupu u zemlji u dvajesprvom veku! Neki red se mora znati, majkumu! Klozetska šolja je civilizacijska tekovina, i svako ima pravo na svoj privatni primerak iste!
- A da probaš samo malo ona tvoja etarska ulja, zen, reiki, meditacija, rekonekcija, te fore, a? To bi možda moglo da te malo smiri.
- Ono što mene u ovom trenutku može da smiri jesu samo savršena tišina, funkcionalne sanitarije i električna priključenija, sveže okrečen stan i nula majstora u krugu od dvajes’ kilometara od naše rezidencije, a.k.a. navrat-nanos adaptirane garaže! Ukoliko sve to možeš da mi obezbediš bez dinamita, Molotovljevih koktela i suzavca, biću ti večno zahvalna, u suprotnom mi se miči s očiju, medveđi izrode natovljeni!
- Iju, sad smo počeli i da se vređamo po etničkoj liniji! E, pa neće da može! Šta ti ’oćeš, stilistički promašena kreaturo sumnjivih mentalnih kapaciteta i emotivne stabilnosti?
- Hoću da se preselim u kućicu na drvetu, eto to hoću! I da onda odozgo podmirujem svoje fiziološke potrebe i zviždućem opersku ariju kao sav nenormalan svet koji je prsnuo sa živcima jer ima četiri posla, brdo obaveza i džakče problema pride! Al’ to ne može, nije higijenski, narušava red i mir i protivno je Ustavu i zakonu!
- Ih, bre… Pa kako ti misliš da preživiš svo ovo predstojeće postavljanje izolacije, gletovanje, krečenje i ostale opravke po kući? Nisi ti, blago meni, uopšte sposobna za život, podstanarski status i sve frke koje uz njega idu.
- Jesam ja sposobna za život, ali ako bi moglo malo manje frka vezanih za podstanarski status, bilo bi krasno! Ni babin posed u centru grada ne mogu nikome da uvaljam, i tamo je sanitarni čvor k’o Gordijev, zidovi fakat jesu čvrsti ali sežu dvaipo metra u visinu, celu platu samo na grejanje da daš i da ti opet bude zima čak i preko leta! I ako te ne mrzi da uložiš u temeljito renoviranje, onda ćeš svakako da trčkaš noću preko dvorišta iz spavaće sobe do WC-a jer je moj prevaspoljno pametni deda, večnajapamjat, svojevremeno mislio na našu kondiciju pa nije u obe kuće napravio toalet nego samo dole kod letnje kuhinje, a sve tri spavaće sobe ostavio podalje od te gnusne prostorije namenjene ličnoj higijeni koja je kanda u njegovom rodnom selu bila izmeštena čak do iza svinjca jer tako nepristojna ne zaslužuje da se meti u_kuću! Nošu, bre, da kupiš, od dva litra, Bog da te pogleda u zimskim noćima po poledici i snegu do kolena…
- Eto, kupimo onda nošu. Onu muzičku, što peva kad piškiš.
- I šta da radim s nošom? Raspevan nokšir će da mi reši sve životne probleme, jel?
- Pa neće sve, ali bar ono najnužnije hoće, mislim…
- Hjoj, pa ja ću stvarno da se kolektivno samoubijem, skočiću sa Savskog mosta u Dunav, ili s vrha firme nam u privatizaciji pravo u muzikalno obdareni nokšir parkiran ispred ulaza u zgradu, i sve će da bude u redu! Fataj taj valjak, čekić, glet-masu i najlon i dovlači mekano dupe ovamo! Ovde stiropor, ovde špahna, ovde polikolor, smrt fašizmu, sloboda meni!
- Kak’ si samo sebična, a kamo sloboda narodu?
- Sve će to narod oblatiti, ništa ti ne brini, čim okreneš leđa, ima da budeš najgori iako si isti k’o svi drugi i samo želiš da živiš koliko-toliko normalno i u civilizovanim uslovima. Nego, daj da mi radimo i privređujemo u molersko-farbarskom sektoru, neće se kuća srušiti sama, vidiš da nas zeza, moramo joj svesrdno pomoći! ’di mi je sad cediljka za valjkovu farbu, ’leb joj njen beskvasni…
- Š’o, šta ti fali?
- Duševni mir, to mi fali! Kroz kuću nam prolazi sva svetska salva majstora od svih zanata i alata, sve po kući od tehnike, kako bele tako i u multikoloru, do tavanice, sanitarija i zidova kvari se i riknjava unazad par meseci, ne znam više za šta da se ufatim a da ne crkne na licinom mestu! Počelo je s krovom koji prokišnjavana tri-četir’ mesta još od useljenja, frižiderom koji otkazuje poslušnost usled požutele krštenice, garantnog lista isteklog još pre petnaestak godina i sveopšte freonske onemoćalosti, malom ringlom na šporetu koja se predstavila bogu pod okriljem noći, bračnim krevetom na razvlačenje koji se rašrafljuje s vremena na vreme iz samo njemu poznatih razloga, a potom su se nasušni mi depilator i komp pokvarili na keca. Vrištala sam, pištala i šištala, al’ ispade da je to bilo tek rekreativno zagrevanje - nastavilo se kao indijska serija s mobilniJem aparatom koji umire na etape, netom koji se uprepodobi pa ga čas ima-čas ga nema, dva različita MP3 plejera koji su se samospržili i jednim koji mi je ispao iz zadnjeg džepa dok sam vozila rolere u parku i upao direktno u šahtu, čulo se samo jedno umiruće ‘Buć!’. Nećemo računati ono kad je fasung u kujni ciknuo od silne cureće kiše koja je pretila da nam potopi životni prostor pri obilnijim pljuskovima, a nećemo vala ni onu lažnu uzbunu kad je fiksni prestao da tu-tuće proletos jer mu se jednostavno nije radilo pa sam ga nosila na servis kod doktora za telefone da bi mi rekli da mu se tih par dana eto, samo malo prispavalo ali je 100% aparat ispravan. Onda je bojler u kuhinji presisao od starosti, kada u kupatilu naprsla k’o da je od stakla jer je još od ranije bila veoma slabog zdravlja i patila od ogrebotina celom svojom dužinom, širinom i akrilnom površinom. Zatim se odvod iz sudopere začepio ali ne gore gde može da se produva, nego dole u podnom delu, voda se izlila u toku noći i poplavila niže predele kuhinje nam, pa je TA peć u jednom trenutku zimus samo prestala da izduvava jer je preminula neka vitalna komponenta, isto od starosti, i sad najzad veš-mašina neće da izbaci vodu a tabla s osiguračima otkazuje poslušnost kad god joj nije do reda, rada, discipline, krvi, znoja i suza ovog gnjecavog kapitalizma! Eno, i žaba Žika je umrEla u odvodu za oluk, a mačka je odgrizla glavu mučenom gušteru Guti – ali ne kao ja kad popizdim u PMS-u ili kad sam pod stresom u ofisu pa sipam verbalni otrov kofom i lavorom na svakog ko mi ogazi na žuljevite dlanove prevodilačko-kopirajterske, nego zaozbiljski! Mačka Davež je izgleda reinkarnacija pravog krvožednog glavoseče iz Islamske države, Al Kaide ili zakukuljenog dželata iz doba francuske buržoaske revolucije! Znaš ti bre koliko košta sahrana u današnje vreme, a?
- Ne znam, to je vazda bio tvoj resor…
- Ne znaš, jel! Pa košta, bato, vremena, živaca, voska i tvrde hrastovine! Nema, meni je više došlo dovde i prešlo preko, ni komšija odozgo nije sanirao onu žučkastu fleku koja je krenula pre godinu dana da se širi i prostire diljem našeg voljenog plafona u čak dve sobe, jerbo im je onomad naprsla cev u kuhinji a nisu skontali na vreme! Oni svoje cevke opravili jesu, priznajem - nekih mesec dana nakon što sam im prijavila avetinjski tavanični fenomen u obliku delfina koji je evoluirao iz svilene bube i stremi transformaciji u neki još strašniji i glomazniji oblik postojanja… A naš plafon i dalje plače, žuti ka lišće opalo i roni krečne suze s vremena na vreme, kad popusti glet-masa i naslage polikolora! Mi izgleda živimo ili na indijanskom groblju, uzidanoj senci ili direktno ispod nas sedi nuklearni reaktor pa svako malo štucne, drugo objašnjenje nemam!
- Ma šta se buniš, vidiš kako nam je zanimljivo, sve neki šašav i šaren majstorski svet nam povazda bleji na gajbi, stampedo raspomamljenih afričkih nosoroga u sezoni parenja im nije ravan, ihaj, ‘di sam ostavio kokice, ovo postaje zanimljivo, zapleti sa kvarovima se množe a onda međusobno komplikuju, sustižu, prestižu i glože…. Relax, take it eeeeeaaasyyyyyy…
- Ne mogu da se relaksiram dok jednom rukom kucam tekstove sa rokom za danas, drugom držim mobilan na ušesu jureći telefonski kontakt majstora za krečenje, trećom zakuvavam kafu, četvrtom mlatim kandilom oko Gutinog groba, petom zatrpavam Žiku pokojmuduši salamalejkum uimeocaimanuila, šestom hvatam fiksni da okrenem servis za male kućne aparate j***m im mamu maminu što su mi uvalili mućak od plejerske naprave, a sedmom dodajem pivce onoj dvojici lelemuda što nameštaju kadu sistemom štapa, selotejpa i izolir-trake! To, more, prevazilazi i najutreniranije veštine indijske boginje Kali a kamoli jedne obične mene, koliko god ja ljubila multitasking, fleksibilnost u saradnji s ljudima i rad pod pritiskom!
- Ih, bre, al’ si ti neka… Pa normalno je da se stvari kvare, i živ čovek pa se pokvari usput i posustane kad ga mnogo rabe, a kamoli nešto tako pipavo i suptilno kao električna naprava…
- Jeste, ali ako se ja pokvarim i posustanem, onda mi lekari strpaju toplomer u usta (sreća te više nisam odojče, iz kanala u anal), daju mi antibiotike i vrate me na posao čim mogu da dišem i ekran vidim samo duplo a ne u sto primeraka, a ja ovom našem pokućstvu moram da donosim ponude, poklone i mito! Bre, prinosim drevne žrtve na dnevnoj bazi kao Delfska proročica Sibila ne bi li se nakanili da daju od sebe kakav-takav znak života nakon popravke! I onda posle, tri nedelje palim sveće i molim se za dušu svim postojećim i nepostojećim božanstvima i višim oblicima svesti da opravljeno podrži vodu i kad majstori maknu dalje od WC-a! Gde to ima, zemljo dembelijo, osim na ovom trusnom komadu zemlje Mirijevske! Čekam samo kad će kuća jedno jutro da reši da s klizištem prošeta do Grocke pa kad se vratim s posla mortus šlogirana, da zateknem samo praznu parcelu i ceduljče na kom piše ‘Hitan slučaj iskrsnuo, odavno nisam bila na godišnjem, ali ne brini ništa, vraćam se za koji dan te ti prilegni na zemlju, turi kamen pod glavu, pokrij se ciradom i pričekaj’! Shvataš li ti obim našeg problema, Debeli, bre, stambeno nezbrinuti da ostanemo, na ‘ladan beton da sednemo i plačemo od tuZe, muke, neizdrža i bola!
- Ma da, nije toliko strašno. Šta, ionako je ostalo samo još par stvari da se pokvari po stanu pa smo onda mirni. Evo, recimo WC šolja…
- Alo magarče, ne prizivaj, čuće te onaj rogati što je nadležan za naš sektor pa smo ga ugasili! Iza kuće da kakimo i piškimo na žabu, jel to ‘oćeš?! Jesam jedva očepila vecejsku školjku sonom kiselinom onda kad se ona lubenica zaglavila unutra jer je tvrdoglavo odbijala da ode kod moje babe na večna lovišta, jel jesam?!
- Al’ si ti naprasita, bože sačuvaj. A šta bi nam falilo, malo da budemo u kontaktu s Majkom Prirodom i vršimo nuždu na čistom vazduhu? Kako su naši stari, što ne bismo mogli i mi, a kažu i da pomaže sa stresom, eto, kad hodaš bos po travi, to kao je ultra-moćno i proćišćava…
- Jeste, sve dok ne nagaziš na guštera, žabu, puža, skakavca, stakliće od flaše, oštar kamen, koloniju žutih mrava, nus-produkte komšijskih ljubimaca i slične pošasti ove naše šatro urbane sredine! Da ne govorim o tome šta bi sve moglo da se zakomplikuje prilikom upotrebe prirodne sredine i zimzelenog okoliša u fiziološke svrhe, znaš ti koliko kopriva i krpelja ima okolo! I ne, pre nego što bilo šta kažeš, Zewa Soft sa mirisom livadskog cveća nije isto što i klot livadsko cveće – a ni toga u našem kraju nema, samo ono bockavo s trnjem i čupavim žbonglama!
- Ti nisi čista, ovoga mi krsta. Prsla si kao bas u prozuklom zvučniku. Nije ni čudo, totalno si prekinula svoju povezanost sa prirodom, energijom, malim životnim radostima… Vidiš šta ti radi taj tvoj posao, stalno si nadrkana i non-stop praskaš kao king-size pakovanje petardi…
- Nisam ja prsla, nego ne mogu da idem u klonju u rupu u zemlji u dvajesprvom veku! Neki red se mora znati, majkumu! Klozetska šolja je civilizacijska tekovina, i svako ima pravo na svoj privatni primerak iste!
- A da probaš samo malo ona tvoja etarska ulja, zen, reiki, meditacija, rekonekcija, te fore, a? To bi možda moglo da te malo smiri.
- Ono što mene u ovom trenutku može da smiri jesu samo savršena tišina, funkcionalne sanitarije i električna priključenija, sveže okrečen stan i nula majstora u krugu od dvajes’ kilometara od naše rezidencije, a.k.a. navrat-nanos adaptirane garaže! Ukoliko sve to možeš da mi obezbediš bez dinamita, Molotovljevih koktela i suzavca, biću ti večno zahvalna, u suprotnom mi se miči s očiju, medveđi izrode natovljeni!
- Iju, sad smo počeli i da se vređamo po etničkoj liniji! E, pa neće da može! Šta ti ’oćeš, stilistički promašena kreaturo sumnjivih mentalnih kapaciteta i emotivne stabilnosti?
- Hoću da se preselim u kućicu na drvetu, eto to hoću! I da onda odozgo podmirujem svoje fiziološke potrebe i zviždućem opersku ariju kao sav nenormalan svet koji je prsnuo sa živcima jer ima četiri posla, brdo obaveza i džakče problema pride! Al’ to ne može, nije higijenski, narušava red i mir i protivno je Ustavu i zakonu!
- Ih, bre… Pa kako ti misliš da preživiš svo ovo predstojeće postavljanje izolacije, gletovanje, krečenje i ostale opravke po kući? Nisi ti, blago meni, uopšte sposobna za život, podstanarski status i sve frke koje uz njega idu.
- Jesam ja sposobna za život, ali ako bi moglo malo manje frka vezanih za podstanarski status, bilo bi krasno! Ni babin posed u centru grada ne mogu nikome da uvaljam, i tamo je sanitarni čvor k’o Gordijev, zidovi fakat jesu čvrsti ali sežu dvaipo metra u visinu, celu platu samo na grejanje da daš i da ti opet bude zima čak i preko leta! I ako te ne mrzi da uložiš u temeljito renoviranje, onda ćeš svakako da trčkaš noću preko dvorišta iz spavaće sobe do WC-a jer je moj prevaspoljno pametni deda, večnajapamjat, svojevremeno mislio na našu kondiciju pa nije u obe kuće napravio toalet nego samo dole kod letnje kuhinje, a sve tri spavaće sobe ostavio podalje od te gnusne prostorije namenjene ličnoj higijeni koja je kanda u njegovom rodnom selu bila izmeštena čak do iza svinjca jer tako nepristojna ne zaslužuje da se meti u_kuću! Nošu, bre, da kupiš, od dva litra, Bog da te pogleda u zimskim noćima po poledici i snegu do kolena…
- Eto, kupimo onda nošu. Onu muzičku, što peva kad piškiš.
- I šta da radim s nošom? Raspevan nokšir će da mi reši sve životne probleme, jel?
- Pa neće sve, ali bar ono najnužnije hoće, mislim…
- Hjoj, pa ja ću stvarno da se kolektivno samoubijem, skočiću sa Savskog mosta u Dunav, ili s vrha firme nam u privatizaciji pravo u muzikalno obdareni nokšir parkiran ispred ulaza u zgradu, i sve će da bude u redu! Fataj taj valjak, čekić, glet-masu i najlon i dovlači mekano dupe ovamo! Ovde stiropor, ovde špahna, ovde polikolor, smrt fašizmu, sloboda meni!
- Kak’ si samo sebična, a kamo sloboda narodu?
- Sve će to narod oblatiti, ništa ti ne brini, čim okreneš leđa, ima da budeš najgori iako si isti k’o svi drugi i samo želiš da živiš koliko-toliko normalno i u civilizovanim uslovima. Nego, daj da mi radimo i privređujemo u molersko-farbarskom sektoru, neće se kuća srušiti sama, vidiš da nas zeza, moramo joj svesrdno pomoći! ’di mi je sad cediljka za valjkovu farbu, ’leb joj njen beskvasni…
Нема коментара:
Постави коментар