Počne to tako, u suštini, krajnje naivno, s
vremena na vreme. Prvo mi se ili nikako ne spava jer sam iz 18596
razloga hiperaktivna kao neurotična veverica na heroinu, ili mi se i te
kako spava, knjava, drema, horizontališe, d’izumrem k’o dinosaurus u
grejnoj sezoni kol’ko mi se testeriše. U svakom slučaju, redovno legnem
tako da spijem k’o što je Gospod bog rek’o, u neko iole pristojno doba.
E, al’ ’oćeš sutra malo – baš u tim nekim trenucima kad blaženo lebdim
na oblačku od šarene šećerne vune, dok mi se kroz prve non-REM momente
mišići nesvesno trzaju i otimaju kao farmeru mlado nežigosano govedo,
onaj siroma’ hrčak u mentalnom točkiću zapne da džogira k’o da mu je
zadnje u životu i onda – šipak. Ohne spavanje, ohne zdrave navike, ohne
bioritam, udri me do_zore, od_zore me tuci…
Trebalo bi ovih dana da poplaćam te račune,
al’ k’o za inat, svaki put kad krenem u banku ili poštu, kap me strefi
kad shvatim da sam već u redu a nisam pošteno ni ušla, d’oprostiš.
Mislim, stvArno, jbt, svi ti siroti goluždravi penzioneri s gomilom
računa za infostan, stambene poreze, struju i ostale državine daDžbine,
isprepadane štediše-preletači iz bankrotiranih banaka koji se premeštaju
s noge na nogu u strahu da su im depoziti bespovratno potonuli s
prethodnom Titanik bankom, trgovci, kafedžije, samostalne zanatlije i
kalauzi s dnevnim pazarima, nafurani wannabe bizMismeni i ostali mutni
finansijski muvatori na sitno i krupno, smorena studentarija u pocepanom
džinsu s uredno popunjenim uplatnicama za ispite, sredovečne gospodže s
’ladnom trajnom, crvenim karminima i po_kile pudera na šoferšajbni, i
svi ti ostali poreski obveznici, brate mili, šator da razapneš, k’o
onomad kad smo kupovali prijave na filfuck-u u jeku ispitnog roka…
Bombicu u zadnji džep i elegantno do šaltera, dobar dan, dobar dan,
izvolite, e ne’š ga majci, izvoli ti ovaj detonator, prekrati nam muke
svima, priselo bre više, ovo nije pljačka, ne brinite, ja došla da vam
svojom voljom i nuždom iskeširam kol’ko tu već piše, ne pljačkam ja vas
nego država sve nas od_reda i preko_reda, eto, tek tako reda radi, da
nam ne bude dosadno, al’ ni tu bezočnu krađu na veliko u po bela dana ne
mogu da ispratim u cugu jerbo ste nepristupačni u svakom smislu, pred
svakim šalterom scenario iz doba sankcija i hiperinflacije, k’o da neko
nešto deli za đaba, boktejbo, s plafona užetom da se spustim samo još
probala nisam, eno, tri dana već spavam na stiroporu ispred ulaznih
vrata k’o naš preCednik onomad, ni do toaleta ne smem da skočim da mi
neko ne zauzme mesto pred modernim zidom plača… Dinamit da kupiš, skupiš
goveda na jedno mesto, pripališ fitilj i gotovo, ovo danas sve ludo i
raspamećeno, gospodepomilujisohraninasgrešne, a mogla sam pojesti koju
kockicu čokolade kad već ne mogu da zaspim, nije zdravo jesti slatko
ovako kasno verovatno ali valjalo bi zbog sivih ćelija, mozak se troši,
treba to nadoknaditi, kažu da je kakao super za intelekt, sreća te ga
nemam puno, inače ne bih imala od čega da ga nahranim kad mi kasni plata
dva meseca, materimbezbožničku, d’ugineš od_gladi u dvaJes’prvom veku a
imaš i smeštaj i grejanje i toplu vodu i mo’š se kupati do prekosutra
al’ dalje od toga – koje dalje, more, dosta ti je i to, ćuti i viči,
’dobro je, može i gore’ k’o ostali Srblji, eeeeej, zemljo Indijo, ne
ide, bre, radim u T k’o magarac plus još ono sve sa strane k’o konj, al’
od rada ’leba nema, vidim, svakako sam krupna marva kako god da
okreneš, kad već nemam kapacitet da budem krupna riba u bazenčetu sa
suncobranom, a jbli me sinusi u dupe, morala sam da nasledim samo one
najslabije organe od bliže i dalje rodbine, ’de mi je sad onaj toalet
papir, tapatapatapa, ijuuuuuuhuuuuuhuuuu, ’ladne, ’ladne, ’ladne, ’ladne
pločice, cvokcvok, ’de su mi sad papuče, sunce ti poljubim!
Bumtrasšljas, a, evo ih, sreća te sam ih ostavila na vidnom mestu da se
sapletem i poginem u mraku, ljubi me rani Alchajmer posred zrna graška
iako nisam princeza, to zrno graška od mog mozga je ustvari zrno pirinča, samo je nešto
malo oteklo u poslednje vreme, e, da, mogla sam možda da nađem te tri
kockice čokolade sad kad sam ustala, bejah ih sakrila negde da ne jedem
opet noću ako ne budem mogla da spavam, al’ ’aj’ se ti sad seti gde si
to ostavila, krvtijbm, pamtim ko se od mojih prijatelja kad i gde prvi
put poljubio i koje godine su Kristi, Michelle i Oksana osvojile koju
medalju na svetskom, k’o da mi sve ono mase informacija na poslu nije dosta, umesto lepo da si od para koje nemam uplatim lobotomiju jednu temeljnu koju ne mogu da si priuštim
ni u snu a kamoli ovako kad ne spavam, gde je sad ta čokolada, avaj,
kako se doziva čokolada, čokčokčok, dođi kod Miša, imam nešto važno da
ti šapnem, neka papuča ovde, na vidnom mestu, da pogledam na onoj
polici… Ene, šta će ovo ovde koji moj, kad sam ja ovo uzela i zašto,
iju, božeoprosti, bolje da ga metnem u fioku, ovo ovde je ipak na
previše vidnom mestu, treba još neko od familijU da mi bane na gajbu
koji dan pa da slučajno nagazi na ovo, odrekli me se k’o iz topa preko
svih novina, malih oglasa, umrlica, fejzbuka, tvitera i ostalih
internetova, jbg, trebalo je da obučem topliju pidžamu, onu s glavatim
mišom napred na stomaku, smrzla sam se k’o pepeve u Feketiću onomad,
nije ni čudo što ne mogu da spavam kad mi tabani plamte večnim ognjem
k’o u podgrejanog leša, cirkulacija mi je k’o u Krkobabića seniora, ej,
QQ, stari se, nema, pređeš dvaJespetu i već si jednom nogom u grobu, al’
fakat, ni ne primetiš jer sediš tako u kancelariji ceo dan, gledaš kako
život prolazi pored tebe s crvenim balonom pod mišku, i sve ti maše u
stilu ’volim i ja vas’, a vreme neumitno stoji, posmatra te i strpljivo
čeka d’umreš, nisu crkle baterije nit’ se sat pokvario, samo si na poslu
– i to samo ako imaš sreće, šta bi tek da nemaš posao, ajme, morala bi
raditi ništa za džaba, a ovako bar radiš nešto, isto za džaba, al’ bar
ti nije dosadno dok te lepo ne odnesu ovi iz pogrebnog preduzećeta…
Valjda su za sutra najavili to lepo vreme, red bi bio rolere da prošetam
po parku, al’ ako mi opet priđe onaj čilager s dveipo dlake na temenu
da me lupka po ramenu i ispituje od čijih sam, gde obitavam i koliko mi
je godinica, majkemi ću ga ugaziti u oranju kao traktor zalutalu
patofnu, a i ti ljudi, vala, niko blage nema da klizanje i roleri nisu
isto, napisaću na transparent, ne, ne klizam, vozim rolere, znate,
roleri su na točkiće a klizaljke na ćelavo, uf, gde je ta čokolada,
nisam je garant pojela, tačno se sećam da sam sakrila od sebe negde na
neko baš zaebano mesto da ne nađem ako krenem da tražim u_po noći, hajde
misli, Đole, misli, gde ona ti od sinoć znaš da ova ti od noćas nikad
ne bi tražila čokoladu, tu mora biti, pa da ga jbš… Iju, pripiškilo mi
se od silne potrage, tapatapatapa, ajajajaja, ’ladne, ’ladne, ’ladne
pločice, tapatapatapa, ćuš, ćuš, tapatapatapa, ’aj’ sad, koncentriši se,
ommmmmmm, šššššššššššššš, uf, dobro je, a da nisam možda u kupatilo
sakrila Milku Noisette, ne bi me čudilo, vala, nisam skroz čista, fakat,
dajder da pogledam, ulošci, depilator, fen, šminka koju ne znam da
koristim, šampon, još uložaka, rezervna vrećica Merixa, ene, vidi,
mirišljava svećica što mi sestra poklonila pretprošle godine za
rođendan, a kad sam je tražila za svrhe kreiranja prigodne
romantično-erotične atmosfere onomad nije je bilo nigde, kao da sam je
pojela umesto čokolade usred noći, a ni to čudno ne bi bilo, s obzirom
koliko je plata kasnila, a mogla sam da popušim jednu pljugu, valjda će
da mi dođe san na oči pre nego što nađem tu čokoladu, nikotin ionako
omamljuje čula, ono, kao, bar mislim, trebalo bi, evo, ne znam a pušač
sam već skoro 10 godina, iju al’ sam neobaveštena, fali mi osnovno opšte
obrazovanje, mogla sam izguglati to, da bar znam, al’ koji će mi taj
višak informacija, sve je to zdravo dok ne umreš, posle sve bude ok, kad
sam bila klinka planirala sam da me kremiraju kad mandrknem, da se ne
troši zalud prostor, bokte, al’ sam bila pametna kad sam bila mala,
verovatno sam tad mnogo lakše nalazila sakrivene čokolade, al’ šta je,
tu je, makar nisam ključeve od kuće zagubila, iju, jesam ja uopšte
zaključala ulazna vrata kad sam krenula da spavam, boktemazo, može me
neko odneti sa sve Medom, ćebencetom i krevetom, tapatapatapatapa, dobro
je, zaključano je, sigurna sam sad da me niko neće ukrasti dok spavam
iako ne spavam al’ nema veze, bitno da sam zamandalila vrata, a mogla
sam presuti sad ovaj prašak za veš u Ružičasto Prase, kako sam se lepo
dosetila da iskoristim plastičnu ambalažu od vlažnih maramica za
skladištenje praška, tad sam bila mlađa, imalo se još nekoliko sivih
ćelija, a šta da obučem sutra za posao, krvtijbm, kad sam sve farke
nagurala u mašinu na pranje, ene, vidi, pa nisam je ni uključila, lele,
šta je sa mnom, nisam se ovako pogubljeno i isceđeno osećala još od onda
kad sam navukla upalu pluća pa me komšija pitao jel to pomeram neki
nameštaj po stanu kad po ceo dan toliko škripi, a vala i oni su dokoni,
ko šta radi, oni trupću okolo po kući k’o krdo nosoroga, i u cirkusu je
garant tiše, ’lebti, gde mi je sad ona debela pidžama na miša, a gde je
čokolada, šmrc, pa nije fer, nemoguće da sam sinoć bila pametnija nego
danas, mada kad realno pogledam, što sam starija, sve sam manje pametna,
moj mozak je k’o sapun, troši se proporcionalno upotrebi, iju, evo ga
još jedan, bolje ovo da sakrijem negde, samo mi fali da mi sutra
potencijalni gosti iz kupatila izađu kreč-beli i blago autistični, lepo
je rekla Bojana, fakat liči na gumene bombone, LOL, a inače Milka ima
GMO, i Nesquick isto ali šta da mu radim sad, ako već treba da se
odapinje, odapeću, mislim, kad-tad, neminovno, joj, bre, nemoguće da sam
pojela sve sinoć, neko mi je ukrao garant, nisam tolika izelica, dobro,
možda jesam, ali imam meru, u svemu, okejjjjjjjjj, dobro, ne baš u
svemu ali uglavnom, boktejbo, nisam poslala onaj text za jebiga.com,
ostao mi je u drafts, ajajajajajaj, klik, bzzzzzzzzz, ovo nije komp, ovo
je kombajn, tanjirača, freza ili neko drugo sredstvo poljoprivredne
mehanizacije, diže sistem duže nego ja uz kafu ujutru…
- Alo, bre, tiše malo, ne mogu da spavam od tebe!
- Ćuti tu i štrikaj čarape za zimsku sezonu, možda ti Deda Mraz onda nešto i donese i ostavi unutra, da prostiš!
- Kako misliš da spijem uz to tandrkanje iz tvog kućišta, unutra ti se garant zaglavio neki mučeni oblik pokojnog života i bacio kašiku, po svoj prilici, na napajanju! A kako je krenulo, vala, i ja ću isto tako da stignem na večna lovišta, i to prečicom, da se predstavim Gospodu, kad me non-stop stresiraš! Kako misliš da dobijem neophodnu dozu beauty sleep-a u ovakvim nehumanim uslovima? Hoćeš da budem strašilo k’o ti kad se digneš zorom iz druge u prvu? Ako nastaviš da mi uskraćuješ moje krucijalne trenutke odmora, oboje ćemo izgledati k’o zapuštena grobljanska parcela iz Male Krsne s podočnjacima dimenzija Kanal Rajna–Majna–Dunav i borama a la Ovčarsko-kablarska klisura, niko neće hteti da se druži s nama! Tvoja sreća te sam ja lep, naočit i zgodan pa me ljudi volU inače bi bila potpuno usamljena, ne bi niko hteo s tobom ni rakiicu s nogu da trgne, svi bi pobegli glavom bez obzira i sakrili se pod sto kao ti kad vidiš direktorku na drugom kraju zgrade! StvArno, bre, otkako radiš po tih 10-12h dnevno potpuno si se odrodila od života, a bogme i od ogledala, pogledaj se na šta ličiš!
- Ne ličim ja ni na šta, ja sam ja! Ličim na sebe!
- Vaš odgovor je tačan! A to ’tebe’ na koje ličiš je u poslednje vreme u izuzetno lošOm stanju, ako smem da primetim, i naginje blago ka eksterijeru artefakata iz egipatskih piramida! U mumiju da se pretvoriš, samo radiš, spavaš i ćutiš! I btw, nije ti zdravo da mnogo gledaš te porniće u sitne sate, opet ćeš da sanjaš letovanje na Maldivima, oskudno odevene individue s bujnim oblinama i kojekakve bahanalije pa ćeš zakasniti na posao, još ćeš završiti kao tehnološki višak i nikad novi nećeš naći, tako vizuelno nedorečena, pa ćemo oboje skapati od gladi za nasušnim nam Nesquick-om i medenjacima.
- E, ’aj’ ne seri. Nemoj da me nerviraš, ionako sam sva na bodlje noćas k’o uvenut kaktus. Boli tebe dupence plišano, ti ionako ne moraš mnogo da spavaš pošto ne radiš ništa, osim kad te vodim na posao da koordiniraš rad kancelarije i prihranjuješ timski duh! I sram te bilo, znaš i sam da porniće ne gledam nikad na kompu, samo u_glavU! Moram pod hitno da pošaljem tekst za sajt, a ti ako ti smeta buka iz kućišta, onda lepo meti u ušesa gumene mede umesto čepova i rešen problem, ili ti dodam tampone pa njih turi u uši, videh par komada tamo u kupatilu, mislim da im je istek'o rok upotrebe. A ako pak ne možeš da spavaš zato što si ugursuz po prirodi i u svaku teglu Pandalade moraš da turiš svoju cenjenu njušku, a ti onda blago meni lagano izvuci iz kreveta to mesto na kom ti leđa gube svoje časno ime i pomozi kolezi da nađe čokoladu.
- Neću! Tebi stalno nešto trebatrebatreba, zericu mira od tebe nemam! Ono što ti reče jednom, pružiš nekom mali prst, oni ti ruku iz ramena iščupa, jer ni cela šaka fakat nikom dosta nije da a kamoli jedan mali prstić! Ove današnje ljude je danas ekstremno teško zadovoljiti, a o ženama da ne govorimo, to ti već i sama dobro znaš, osetila si na svojoj koži tol’ko puta, a i dalje se jbvš sa njima k’o da te neko za to plaća! Džaba tebi ti tvoji proseci sa studija kad fakat jako sporo učiš i posebno se fokusiraš na greške, da ih što bolje upamtiš za buduću upotrebu, kanda! Danas svi ’oćedu da prime a niko ne bi da tebi dade kad ti ustreba, da se tako izrazim! I osim toga, šta će ti čokolada u ovo doba, ludtepopkrstio!
- U PMS-u sam opet, ne izazivaj sudbinu, znaš da nisam odgovorna za sopstvene postupke u tom periodu meseca, biće krvi! Nastaviš li da mi skačeš po ganglijama, daću ja tebi koju zujku, skroz gratis, tako bez fiskalnog računa, poreza na promet i PDV-a!
- A vala, meni nikad neće biti jasno šta se dešava sa tvojim PMS-om, čim se jedan završi, odma’ drugi počne, a nekad se i preklope, budiboksnama! Priznaj, vama vazda nadrkanim ženama je PMS izgovor za sve na ovom svetu! Blago meni što nisam mečka nego medvedić!
- Nije tačno! Ne znaš ti kakve su to muke! Prvo, ti takav ne bi izdržao te promene raspoloženja - pekmezasta, plačljiva, ravnodušna, nadrkana, aseksualna, njanjava, euforična, otrovna, flertuša, prezriva, detinjasta, napaljena, sve u roku od petnaes’ jbnih minuta, znaš ti koji je to stres za organizam i psihu!
- Vala, ne bih znao za tebe koliki je, ali za mene je i preveliki…
- Nego šta nego je veliki! Recimo, iz čista mira si napaljena kao mlađana zečica u prvoj sezoni parenja, sve te obliva rumenilo i vruće ti non-stop po svim porama, ćelijama i telesnim šupljinama, hodaš kao da guzovima žongliraš pet-šes’ loptica istovremeno, pa sve zanosiš u kuku, ženstvenos’ na kub, kontaš, ba! A to što na svakom uglu imaš po dva-tri eye-fucka, to se oprašta jer nisi baš sva svoja kad si u PMS-u, razumeš! Ne dao ti dragi gospod samo jednom u to sranje da se uvališ, vid’o bi odma’ koliko je životno breme jedne prosečne ženke! Potom, u retkim trenucima kad nisi iz fazona da bi zaskočila najbližu žardinjeru, uličnu rasvetu ili pak neku sličnu instalaciju, onda te neizbežno bole krsta k’o taze pokojnu babu, grudi ti oteknu kao da si juče bistrio estetiku kod hirurga sumnjive diplome i još te peku na dodir k’o koprivom, a pri svakom malo bržem koraku ti se abdomen i njegova unutrašnjost lepo pocepaju na dvoje, i to ne samo metaforički! Ume, bogami, i jajnik da te sevne tu i tamo kao da je tuđi, čak i te povremene glavobolje level ’one euthanasia, please, stirred, not shaken’! Što će reći, ako nisi napaljena, onda ti se telo rašrafljuje k’o polovna felna na tečinom fići! Zatim, organizam ti nakupi vodu kao da si dvogrba kamila kad posle deset dana naiđe na baricu ispod palme, i sva ta silna tekućina se rasporedi po tebi baš onako kako nikako ne valja! Sve se surdukne u butine i donji stomak, dobro, nešto greškom zaluta i u prednji trap i frontalni karoserijski asortiman ali to, avaj, uglavnom ne potraje duže od dva dana! Ne daj Bože da se pogledaš u ogledalo, bezrazložno sampouzdanje i napupeli libido ti se stmopizde sa vrha Kilimandžara u najcrnji sodom od crne rupe! A kad smo već kod crnih rupa, kad si u PMS-u, pojela bi u slast sve što se nađe pred sobom, slatko, slano, gorko, ljuto, kašasto, kiselo, krckavo, mljackavo, testasto, pa sve smandrljano po redu i preko reda u najneverovatnijim kombinacijama nepojmljivim za sav normalan svet! U takiJem momentima drage volje gustiraš čak i preklane ukiseljen karfiol, kupku s mirisom kajsije, bajatu rusku salatu, psihodelično obojene žele-bombone neodređene arome, komšijin baštenski tronožac sa sve nogicama, čak i margarin! PMS ne pita, PMS uzima, zapamti, isti je k’o svaka žena, samo dajdajdajdajdaj! Plus, kao da ti sve to dosta nije, par dana pre samog svečanog momenta si ekstremno emotivna kao moja strina kad joj neko pomene pokojnog patrijarha, sve se krstiš, brišeš maramicom uglove očiju, a ako te neko, danečujezlo, još dodatno povredi nežne žeMske emocije kakvom grubom rečju, onda nastupa plimski talas, potop, cunami, vodostaj naraste dok pucneš prstima k’o u Veneciji u proleće devedes’ prve! Zarozaš se, zasliniš, zasuziš, rasplačeš se iz nevezanog i daš svoj pošteni doprinos razvoju industrije papirnih maramica svaki put kad ti neko pokaže zgaženog guštera, bebu u usranim pelenama, zaljubljene parove ili samo klot kažiprst. Što je najgore, pojam blagi nemaš zašto ridaš level ubogo siroče ispred poslastičarnice, al’ svejedno, suza suzu stiže, gmiže i prestiže i nekako ti bude lepo, svečano i tužno. Npr, uzmeš puding od čokolade i turiš dupe u štok od prozora, a napolju rominja kiša, gliste se šunjaju kroz blato u maskirnoj uniformi, puževi organizuju reli Pariz-Dakar sa sve kladionicom, najedeni vrapci se rašeburili pod strehom, preživaju mrve i filosofiraju o smislu vrapčijeg života na svom cvrk jeziku, oblaci plove nebom kao Ozirisova lađa duž Nila, sav normalan svet se bavi svojim poslom k’o i uvek, samo ti snuždeno sediš s onu stranu okna i roniš li, roniš gorke suze krokodilske umesto da radiš nešto korisno u svom životu k’o ostala raja… Ma, sve to s PMS-om ti dođe kao neka vrsta trudnoće, samo što se javlja mnogo češće i traje kraće, ali se ceo život patiš s njim kao polovna patika s odvezanom pertlom i nikako ne mo’š reći da si u blagoslovenom stanju, a ni rodbina ti ne donosi darove niti gleda da ti ugodi kao svakoj sveže prispeloj porodilji, ne tetoše te, ne maze i ne paze, ne ispunjavaju ti svaku željicu k’o Muji zlatna ribica nego te još namerno drkaju u moždani mišić kao da si im ti s tvojim raspomamljenih hormonima kriva za sve na ovom svetu, počev od globalnog otopljenja i komšija-Mikinog šloga, preko neočekivanih zapleta u turskim serijama i naprasnog nestajanja toalet papira, pa čak i za to što je u Premijer Ligi Real Madrid izgubio od Mančester Junajteda u zadnjem minutu meča!
- Ej, QQ, sve bi to bilo još i podnošljivo da se makar samo ti mučiš sa tim, nego i ja moram to da trpim na svom plišanom krznu…. Dajder da nađemo tu čokoladu, ko me ter’o u Srbiju da dođem, kod tebe emotivno labilne s prepodobnim hormonalnim ljuljaškama, nisam znao šta znači imati sreće u životu dok nisam tvoj PMS upoznao, ajmeeee meni nesrećniku…..
- E, al’ to nije ništa, znaš! Bolje da ti ne pričam kako je kad ti kasni, to su tek traume! Ako si se seksala, onda ajme meni kukavnoj, što jesam, sa il’ bez kondoma, to nema veze, isto ti se ’vata na zid materice ako neki mali beli slučajno utekne, a i ako nisi, tek onda ajme meni kukavnoj, da se makar jesam pa da znam što kasni! Onomad jednom, neponovilose, kad sam bila baš onako hiperaktivna u tom nekom smislu, tad me prejbo ciklus za nekih destak dana, od stresa, nervoze i tako te nervne baze. E, kad nisam tad umrela od stra’, nikad neću! Najgore je bilo to što nisam znala ko bi od ta potencijalna dva saučesnika bio srećni dobitnik u slučaju da mi Roda Express dostavi isporuku na kućnu adresu! Još sam i test radila, piškila na onaj štapić kao maltezer u parkiću! Posle nisam smela da pogledam pola sata koje je boje crta ako je ima, plave ili rozLe, ajoj, a šta ako je nema, tu tek belaj ima da nastane! Sve sam okolo gledala, tek tu i tamo perifernim vidom registrovala famozni štapin, eto tako mi je bio rizičan, k’o Vezuv i Etna zajedno, samo što ne Jeksplodira! Ono, znaš kako plavuša rezonuje, ako je roze, onda je curica, ako je plavo, onda je bata! I još kad je ceo štapić počeo da menja boju, i skroz poplaveo, celom dužinom, oduzela sam se od sebe sasvim, kroz mozak mi pičilo samo, ’Ne mogu biti baš toliko trudna, boktejbo, pa pazila sam!’ Mislim, ’ajde malo da zakevim, da bude malko plavo, to i nekako da shvatim, al’ toliko plavog na jednom mestu, fijuuuuu….
- Preklinjem te, poštedi me detalja, evo, rodiću ti ja čokoladu, bez testa na trudnoću i sa sve lešnicima, ako treba, samo nemo’ više da mi pričaš anegdote o tim tvojim ženskim problemima, doživljavam nervnog slona u najavi, komada nekoliko!
- Tja, to ti je život, šta da ti kažem… Na tvoju sreću, sad i da ’oćeš, ne bi mogao dobiti ortaka za druženje, osim ako me Gospod ne blagoslovi bezgrešnim začećem… Ono, onaj naš trobojni asesoar jeste možda ultra-funkcionalan ali ipak toliko efektivan nije, bar ne bi trebalo, tako kaže na uputstvu za upotrebu, a možda je trebalo da proverim ipak, za svaki slučaj…
- Dostaaaaaaa! Lalalalalalala, ništa ne čujem!
- Ih, bre, kakav si ti patriota, a viđu ih što su lijepi, sve jedan drugom do….
- ZA-ČE-PI! Previše sam mali za te tvoje perverzije! Tišina, inače ću te zadaviti produžnim kablom!
- Ćuti tu i štrikaj čarape za zimsku sezonu, možda ti Deda Mraz onda nešto i donese i ostavi unutra, da prostiš!
- Kako misliš da spijem uz to tandrkanje iz tvog kućišta, unutra ti se garant zaglavio neki mučeni oblik pokojnog života i bacio kašiku, po svoj prilici, na napajanju! A kako je krenulo, vala, i ja ću isto tako da stignem na večna lovišta, i to prečicom, da se predstavim Gospodu, kad me non-stop stresiraš! Kako misliš da dobijem neophodnu dozu beauty sleep-a u ovakvim nehumanim uslovima? Hoćeš da budem strašilo k’o ti kad se digneš zorom iz druge u prvu? Ako nastaviš da mi uskraćuješ moje krucijalne trenutke odmora, oboje ćemo izgledati k’o zapuštena grobljanska parcela iz Male Krsne s podočnjacima dimenzija Kanal Rajna–Majna–Dunav i borama a la Ovčarsko-kablarska klisura, niko neće hteti da se druži s nama! Tvoja sreća te sam ja lep, naočit i zgodan pa me ljudi volU inače bi bila potpuno usamljena, ne bi niko hteo s tobom ni rakiicu s nogu da trgne, svi bi pobegli glavom bez obzira i sakrili se pod sto kao ti kad vidiš direktorku na drugom kraju zgrade! StvArno, bre, otkako radiš po tih 10-12h dnevno potpuno si se odrodila od života, a bogme i od ogledala, pogledaj se na šta ličiš!
- Ne ličim ja ni na šta, ja sam ja! Ličim na sebe!
- Vaš odgovor je tačan! A to ’tebe’ na koje ličiš je u poslednje vreme u izuzetno lošOm stanju, ako smem da primetim, i naginje blago ka eksterijeru artefakata iz egipatskih piramida! U mumiju da se pretvoriš, samo radiš, spavaš i ćutiš! I btw, nije ti zdravo da mnogo gledaš te porniće u sitne sate, opet ćeš da sanjaš letovanje na Maldivima, oskudno odevene individue s bujnim oblinama i kojekakve bahanalije pa ćeš zakasniti na posao, još ćeš završiti kao tehnološki višak i nikad novi nećeš naći, tako vizuelno nedorečena, pa ćemo oboje skapati od gladi za nasušnim nam Nesquick-om i medenjacima.
- E, ’aj’ ne seri. Nemoj da me nerviraš, ionako sam sva na bodlje noćas k’o uvenut kaktus. Boli tebe dupence plišano, ti ionako ne moraš mnogo da spavaš pošto ne radiš ništa, osim kad te vodim na posao da koordiniraš rad kancelarije i prihranjuješ timski duh! I sram te bilo, znaš i sam da porniće ne gledam nikad na kompu, samo u_glavU! Moram pod hitno da pošaljem tekst za sajt, a ti ako ti smeta buka iz kućišta, onda lepo meti u ušesa gumene mede umesto čepova i rešen problem, ili ti dodam tampone pa njih turi u uši, videh par komada tamo u kupatilu, mislim da im je istek'o rok upotrebe. A ako pak ne možeš da spavaš zato što si ugursuz po prirodi i u svaku teglu Pandalade moraš da turiš svoju cenjenu njušku, a ti onda blago meni lagano izvuci iz kreveta to mesto na kom ti leđa gube svoje časno ime i pomozi kolezi da nađe čokoladu.
- Neću! Tebi stalno nešto trebatrebatreba, zericu mira od tebe nemam! Ono što ti reče jednom, pružiš nekom mali prst, oni ti ruku iz ramena iščupa, jer ni cela šaka fakat nikom dosta nije da a kamoli jedan mali prstić! Ove današnje ljude je danas ekstremno teško zadovoljiti, a o ženama da ne govorimo, to ti već i sama dobro znaš, osetila si na svojoj koži tol’ko puta, a i dalje se jbvš sa njima k’o da te neko za to plaća! Džaba tebi ti tvoji proseci sa studija kad fakat jako sporo učiš i posebno se fokusiraš na greške, da ih što bolje upamtiš za buduću upotrebu, kanda! Danas svi ’oćedu da prime a niko ne bi da tebi dade kad ti ustreba, da se tako izrazim! I osim toga, šta će ti čokolada u ovo doba, ludtepopkrstio!
- U PMS-u sam opet, ne izazivaj sudbinu, znaš da nisam odgovorna za sopstvene postupke u tom periodu meseca, biće krvi! Nastaviš li da mi skačeš po ganglijama, daću ja tebi koju zujku, skroz gratis, tako bez fiskalnog računa, poreza na promet i PDV-a!
- A vala, meni nikad neće biti jasno šta se dešava sa tvojim PMS-om, čim se jedan završi, odma’ drugi počne, a nekad se i preklope, budiboksnama! Priznaj, vama vazda nadrkanim ženama je PMS izgovor za sve na ovom svetu! Blago meni što nisam mečka nego medvedić!
- Nije tačno! Ne znaš ti kakve su to muke! Prvo, ti takav ne bi izdržao te promene raspoloženja - pekmezasta, plačljiva, ravnodušna, nadrkana, aseksualna, njanjava, euforična, otrovna, flertuša, prezriva, detinjasta, napaljena, sve u roku od petnaes’ jbnih minuta, znaš ti koji je to stres za organizam i psihu!
- Vala, ne bih znao za tebe koliki je, ali za mene je i preveliki…
- Nego šta nego je veliki! Recimo, iz čista mira si napaljena kao mlađana zečica u prvoj sezoni parenja, sve te obliva rumenilo i vruće ti non-stop po svim porama, ćelijama i telesnim šupljinama, hodaš kao da guzovima žongliraš pet-šes’ loptica istovremeno, pa sve zanosiš u kuku, ženstvenos’ na kub, kontaš, ba! A to što na svakom uglu imaš po dva-tri eye-fucka, to se oprašta jer nisi baš sva svoja kad si u PMS-u, razumeš! Ne dao ti dragi gospod samo jednom u to sranje da se uvališ, vid’o bi odma’ koliko je životno breme jedne prosečne ženke! Potom, u retkim trenucima kad nisi iz fazona da bi zaskočila najbližu žardinjeru, uličnu rasvetu ili pak neku sličnu instalaciju, onda te neizbežno bole krsta k’o taze pokojnu babu, grudi ti oteknu kao da si juče bistrio estetiku kod hirurga sumnjive diplome i još te peku na dodir k’o koprivom, a pri svakom malo bržem koraku ti se abdomen i njegova unutrašnjost lepo pocepaju na dvoje, i to ne samo metaforički! Ume, bogami, i jajnik da te sevne tu i tamo kao da je tuđi, čak i te povremene glavobolje level ’one euthanasia, please, stirred, not shaken’! Što će reći, ako nisi napaljena, onda ti se telo rašrafljuje k’o polovna felna na tečinom fići! Zatim, organizam ti nakupi vodu kao da si dvogrba kamila kad posle deset dana naiđe na baricu ispod palme, i sva ta silna tekućina se rasporedi po tebi baš onako kako nikako ne valja! Sve se surdukne u butine i donji stomak, dobro, nešto greškom zaluta i u prednji trap i frontalni karoserijski asortiman ali to, avaj, uglavnom ne potraje duže od dva dana! Ne daj Bože da se pogledaš u ogledalo, bezrazložno sampouzdanje i napupeli libido ti se stmopizde sa vrha Kilimandžara u najcrnji sodom od crne rupe! A kad smo već kod crnih rupa, kad si u PMS-u, pojela bi u slast sve što se nađe pred sobom, slatko, slano, gorko, ljuto, kašasto, kiselo, krckavo, mljackavo, testasto, pa sve smandrljano po redu i preko reda u najneverovatnijim kombinacijama nepojmljivim za sav normalan svet! U takiJem momentima drage volje gustiraš čak i preklane ukiseljen karfiol, kupku s mirisom kajsije, bajatu rusku salatu, psihodelično obojene žele-bombone neodređene arome, komšijin baštenski tronožac sa sve nogicama, čak i margarin! PMS ne pita, PMS uzima, zapamti, isti je k’o svaka žena, samo dajdajdajdajdaj! Plus, kao da ti sve to dosta nije, par dana pre samog svečanog momenta si ekstremno emotivna kao moja strina kad joj neko pomene pokojnog patrijarha, sve se krstiš, brišeš maramicom uglove očiju, a ako te neko, danečujezlo, još dodatno povredi nežne žeMske emocije kakvom grubom rečju, onda nastupa plimski talas, potop, cunami, vodostaj naraste dok pucneš prstima k’o u Veneciji u proleće devedes’ prve! Zarozaš se, zasliniš, zasuziš, rasplačeš se iz nevezanog i daš svoj pošteni doprinos razvoju industrije papirnih maramica svaki put kad ti neko pokaže zgaženog guštera, bebu u usranim pelenama, zaljubljene parove ili samo klot kažiprst. Što je najgore, pojam blagi nemaš zašto ridaš level ubogo siroče ispred poslastičarnice, al’ svejedno, suza suzu stiže, gmiže i prestiže i nekako ti bude lepo, svečano i tužno. Npr, uzmeš puding od čokolade i turiš dupe u štok od prozora, a napolju rominja kiša, gliste se šunjaju kroz blato u maskirnoj uniformi, puževi organizuju reli Pariz-Dakar sa sve kladionicom, najedeni vrapci se rašeburili pod strehom, preživaju mrve i filosofiraju o smislu vrapčijeg života na svom cvrk jeziku, oblaci plove nebom kao Ozirisova lađa duž Nila, sav normalan svet se bavi svojim poslom k’o i uvek, samo ti snuždeno sediš s onu stranu okna i roniš li, roniš gorke suze krokodilske umesto da radiš nešto korisno u svom životu k’o ostala raja… Ma, sve to s PMS-om ti dođe kao neka vrsta trudnoće, samo što se javlja mnogo češće i traje kraće, ali se ceo život patiš s njim kao polovna patika s odvezanom pertlom i nikako ne mo’š reći da si u blagoslovenom stanju, a ni rodbina ti ne donosi darove niti gleda da ti ugodi kao svakoj sveže prispeloj porodilji, ne tetoše te, ne maze i ne paze, ne ispunjavaju ti svaku željicu k’o Muji zlatna ribica nego te još namerno drkaju u moždani mišić kao da si im ti s tvojim raspomamljenih hormonima kriva za sve na ovom svetu, počev od globalnog otopljenja i komšija-Mikinog šloga, preko neočekivanih zapleta u turskim serijama i naprasnog nestajanja toalet papira, pa čak i za to što je u Premijer Ligi Real Madrid izgubio od Mančester Junajteda u zadnjem minutu meča!
- Ej, QQ, sve bi to bilo još i podnošljivo da se makar samo ti mučiš sa tim, nego i ja moram to da trpim na svom plišanom krznu…. Dajder da nađemo tu čokoladu, ko me ter’o u Srbiju da dođem, kod tebe emotivno labilne s prepodobnim hormonalnim ljuljaškama, nisam znao šta znači imati sreće u životu dok nisam tvoj PMS upoznao, ajmeeee meni nesrećniku…..
- E, al’ to nije ništa, znaš! Bolje da ti ne pričam kako je kad ti kasni, to su tek traume! Ako si se seksala, onda ajme meni kukavnoj, što jesam, sa il’ bez kondoma, to nema veze, isto ti se ’vata na zid materice ako neki mali beli slučajno utekne, a i ako nisi, tek onda ajme meni kukavnoj, da se makar jesam pa da znam što kasni! Onomad jednom, neponovilose, kad sam bila baš onako hiperaktivna u tom nekom smislu, tad me prejbo ciklus za nekih destak dana, od stresa, nervoze i tako te nervne baze. E, kad nisam tad umrela od stra’, nikad neću! Najgore je bilo to što nisam znala ko bi od ta potencijalna dva saučesnika bio srećni dobitnik u slučaju da mi Roda Express dostavi isporuku na kućnu adresu! Još sam i test radila, piškila na onaj štapić kao maltezer u parkiću! Posle nisam smela da pogledam pola sata koje je boje crta ako je ima, plave ili rozLe, ajoj, a šta ako je nema, tu tek belaj ima da nastane! Sve sam okolo gledala, tek tu i tamo perifernim vidom registrovala famozni štapin, eto tako mi je bio rizičan, k’o Vezuv i Etna zajedno, samo što ne Jeksplodira! Ono, znaš kako plavuša rezonuje, ako je roze, onda je curica, ako je plavo, onda je bata! I još kad je ceo štapić počeo da menja boju, i skroz poplaveo, celom dužinom, oduzela sam se od sebe sasvim, kroz mozak mi pičilo samo, ’Ne mogu biti baš toliko trudna, boktejbo, pa pazila sam!’ Mislim, ’ajde malo da zakevim, da bude malko plavo, to i nekako da shvatim, al’ toliko plavog na jednom mestu, fijuuuuu….
- Preklinjem te, poštedi me detalja, evo, rodiću ti ja čokoladu, bez testa na trudnoću i sa sve lešnicima, ako treba, samo nemo’ više da mi pričaš anegdote o tim tvojim ženskim problemima, doživljavam nervnog slona u najavi, komada nekoliko!
- Tja, to ti je život, šta da ti kažem… Na tvoju sreću, sad i da ’oćeš, ne bi mogao dobiti ortaka za druženje, osim ako me Gospod ne blagoslovi bezgrešnim začećem… Ono, onaj naš trobojni asesoar jeste možda ultra-funkcionalan ali ipak toliko efektivan nije, bar ne bi trebalo, tako kaže na uputstvu za upotrebu, a možda je trebalo da proverim ipak, za svaki slučaj…
- Dostaaaaaaa! Lalalalalalala, ništa ne čujem!
- Ih, bre, kakav si ti patriota, a viđu ih što su lijepi, sve jedan drugom do….
- ZA-ČE-PI! Previše sam mali za te tvoje perverzije! Tišina, inače ću te zadaviti produžnim kablom!
(Pola sata kasnije)
- Nema.
- Bogcamupoljubim, nema stvarno.
- Leleeeee, celu smo kuću prevrnuli, sa’će raspremamo dok ne svane i opet ne omrkne…
- Aman, kako te nije sramota da zloupotrebljavaš moje mekano medveđe srce, dobro znaš da si sama sinoć pojela tih poslednjih par kockica Milke, ni ponudila me nisi, nego si to sve krišom, tajno, kradomice, meni iza leđa, sljuštila si je totalno dok ne gledam, stidi se! I na stranu to što si stamanila poslednje zalihe iz našeg slatkog šteka, nego još nemaš ni grama duše pa me teraš da u_po noći okolo mrdam repićOm, zavlačim se pod krevet i pentram se na ormare i kupim prašinu e da bih ti izbunario čokoladu koje nema a koju tvrdiš da postoji, da je stvarna, i da je sakrivena negde u kući! StvArno, mislim, preterala si sad!
- Nisam pojela! Ovogamikrsta, dabogda nikad više ne videla ni kockicu, od vremena pa do danas!
- Ti si ateista, to mlataranje, bogorađenje, kolutanje očima i zakletve se ne važe. Ako nisi ti pojela, jedini logičan zaključak je da je neko drugi pojeo čokoladu. Nisi ti, nisam ja.
- Jesi siguran da nisi ti? Nemo’ da me lažeš, porašće ti dupe, nećeš moći više nikad da se popneš na policu s gumenim bombonama!
- Nisam ja. Ja čokoladu jedem kao sav normalan svet, po danu. Za razliku od tebe koja slatkiše jedeš pod okriljem mraka, noćom.
- VIDI GA! Medomedomedo, vidi ga, protrča! Drž’ ga dok nije zaglavio na vrata!
- Š’aebilosad?! Koga da držim?
- Eno patuljka, vidi, zamače za ćošak sad, guz mu levi njegov, vi’ kako zanosi u krivini kao pretovarena Scania! On je uzeo čokoladu, fataj ga, ima da je ispljune nazad inače ćemo morati da ga turimo na muke k’o Osmanlije hajduke i uskoke! U napaaaaaaaaaad!
- Uimeocaimanuila, ti si stvarno prsla s mozgom od posla, prevoda, tekstova, recenzija, titra ti pred očima k’o na Marakani! Mogla bi da odeš da proveriš tu dioptriju, ne bi me čudilo od tih silnih monitora i displeja da si zaćoravila kao šišmiš il’ krtica, svašta se tebi priviđa, čokolade, patuljci, svašta, vala! Iju, alaj su ti veeeeeeelike zenice, k’o na koksu, jesi dobro? Ej, što me tako gledaš? Nisam ja čokolada! Upomoooooć! Ona je poludela, poješće meeeeee mladog i zelenog, u cvetu mladostiiiiii!
- Medo, upravo mi je sve postalo jasno. Mi imamo leprikona u kući. Zato nam u poslednje vreme netragom nestaju svakojake stvari, a posebno slatkiši. Moramo da postavimo zamku i da ga ulovimo pod hitno, inače smo obrali zelen bostan, ostaćemo goli i bosi i umreti gladni i vredni na pravdi boga! Pljačka nas ološ patuljasti, a jesam ti lepo rekla da nije rani Alchajmer, al’ ti meni nisi verovao!
- Slušaj ti. Ja odo’ da spavam k’o sav pošten svet, a ti vesela…. Vidim da ti je pregoreo hrčak u točkiću od gladi i prenaprezanja tvojih skromnih mentalnih kapaciteta, tako da ovaj put možeš da uzmeš jedan medenjak, ali samo jedan, pripazi, znaću ako uzmeš više! I ’leba ti, ’ajd’ pokušaj s nekim valerijanama kad te sledeći put strefi taj tvoj PMS, ’vako više ne može da se opstane! Svaki put izginjavamo k’o Miloš Obilić, Ivan Kosančić i Toplica Milan na Kosovu, sa sve Muratom i Jakub Čelebijom, daj, vidi, uradi nešto, a nisam mor’o u ovu Srbiju doći, jbo me te me jbo avanturistički duh, izazovi i spontanost, niko me nije ter’o s mitraljezom u dupe, lepo mi je bilo i tamo u mome Dablinu, ali avaj, mlados’, ludos’, sa’ću da ispaštam do kraja života, a i posle…
- Bogcamupoljubim, nema stvarno.
- Leleeeee, celu smo kuću prevrnuli, sa’će raspremamo dok ne svane i opet ne omrkne…
- Aman, kako te nije sramota da zloupotrebljavaš moje mekano medveđe srce, dobro znaš da si sama sinoć pojela tih poslednjih par kockica Milke, ni ponudila me nisi, nego si to sve krišom, tajno, kradomice, meni iza leđa, sljuštila si je totalno dok ne gledam, stidi se! I na stranu to što si stamanila poslednje zalihe iz našeg slatkog šteka, nego još nemaš ni grama duše pa me teraš da u_po noći okolo mrdam repićOm, zavlačim se pod krevet i pentram se na ormare i kupim prašinu e da bih ti izbunario čokoladu koje nema a koju tvrdiš da postoji, da je stvarna, i da je sakrivena negde u kući! StvArno, mislim, preterala si sad!
- Nisam pojela! Ovogamikrsta, dabogda nikad više ne videla ni kockicu, od vremena pa do danas!
- Ti si ateista, to mlataranje, bogorađenje, kolutanje očima i zakletve se ne važe. Ako nisi ti pojela, jedini logičan zaključak je da je neko drugi pojeo čokoladu. Nisi ti, nisam ja.
- Jesi siguran da nisi ti? Nemo’ da me lažeš, porašće ti dupe, nećeš moći više nikad da se popneš na policu s gumenim bombonama!
- Nisam ja. Ja čokoladu jedem kao sav normalan svet, po danu. Za razliku od tebe koja slatkiše jedeš pod okriljem mraka, noćom.
- VIDI GA! Medomedomedo, vidi ga, protrča! Drž’ ga dok nije zaglavio na vrata!
- Š’aebilosad?! Koga da držim?
- Eno patuljka, vidi, zamače za ćošak sad, guz mu levi njegov, vi’ kako zanosi u krivini kao pretovarena Scania! On je uzeo čokoladu, fataj ga, ima da je ispljune nazad inače ćemo morati da ga turimo na muke k’o Osmanlije hajduke i uskoke! U napaaaaaaaaaad!
- Uimeocaimanuila, ti si stvarno prsla s mozgom od posla, prevoda, tekstova, recenzija, titra ti pred očima k’o na Marakani! Mogla bi da odeš da proveriš tu dioptriju, ne bi me čudilo od tih silnih monitora i displeja da si zaćoravila kao šišmiš il’ krtica, svašta se tebi priviđa, čokolade, patuljci, svašta, vala! Iju, alaj su ti veeeeeeelike zenice, k’o na koksu, jesi dobro? Ej, što me tako gledaš? Nisam ja čokolada! Upomoooooć! Ona je poludela, poješće meeeeee mladog i zelenog, u cvetu mladostiiiiii!
- Medo, upravo mi je sve postalo jasno. Mi imamo leprikona u kući. Zato nam u poslednje vreme netragom nestaju svakojake stvari, a posebno slatkiši. Moramo da postavimo zamku i da ga ulovimo pod hitno, inače smo obrali zelen bostan, ostaćemo goli i bosi i umreti gladni i vredni na pravdi boga! Pljačka nas ološ patuljasti, a jesam ti lepo rekla da nije rani Alchajmer, al’ ti meni nisi verovao!
- Slušaj ti. Ja odo’ da spavam k’o sav pošten svet, a ti vesela…. Vidim da ti je pregoreo hrčak u točkiću od gladi i prenaprezanja tvojih skromnih mentalnih kapaciteta, tako da ovaj put možeš da uzmeš jedan medenjak, ali samo jedan, pripazi, znaću ako uzmeš više! I ’leba ti, ’ajd’ pokušaj s nekim valerijanama kad te sledeći put strefi taj tvoj PMS, ’vako više ne može da se opstane! Svaki put izginjavamo k’o Miloš Obilić, Ivan Kosančić i Toplica Milan na Kosovu, sa sve Muratom i Jakub Čelebijom, daj, vidi, uradi nešto, a nisam mor’o u ovu Srbiju doći, jbo me te me jbo avanturistički duh, izazovi i spontanost, niko me nije ter’o s mitraljezom u dupe, lepo mi je bilo i tamo u mome Dablinu, ali avaj, mlados’, ludos’, sa’ću da ispaštam do kraja života, a i posle…
Нема коментара:
Постави коментар